Француски пуковник Жак Огар за РТС: Европа је за мене умрла у Приштини 1999, од тада не престаје етничко чишћење Срба

"Мој коментар је једноставан: то је ратна агресија покренута од НАТО-а, оружане руке САД и Немачке која је добар ђак НАТО-а и која је у ствари данас готово једини инспиратор Европске уније и мржње према Југославији. Мржња према Србији омогућила је покретање те агресије, чије тужне резултате видимо 27 година касније. Регион је нестабилан. Створена је марионетска република од Косова и Метохије. И та марионетска република има за циљ етничко чишћење Србa, а као последицу има и одлазак једног дела Албанаца са Косова, који углавном одлазе ка Западној Европи. Дакле, то је потпуни неуспех те агресије, то је кршење међународног права. То је ситуација која је, са политичког, друштвеног, хуманитарног становишта, била катастрофа", каже у разговору за Интернет портпарол РТС-а Жак Огар.

Са жаљењем констатује да је у агресији на тадашњу СРЈ учествовала и Француска, а то објашњава жељом тадашњих власти да се "приближе НАТО-у супротно политици Шарла де Гола".

"Француска је, нажалост, учествовала у тој агресији против Србије, заборавивши вековно пријатељство које нас је везивало, наравно још од Великог рата 1914–1918. А можемо чак ићи уназад до средњег века, до Јелене Анжујске, до Косова поља, итд.", наводи пензионисани пуковник француске војске.

Подсећајући да је у НАТО бомбардовању страдало око 3.000 људи, наглашава да су САД тада користиле и муницију са осиромашеним уранијумом.

"То је онда ратни злочин", наглашава Огар.

Подсећа да се слична ситуација са употребом забрањеног оружја и муниције понавља и данас у бомбардовању градова у Либану.

"У Либану данас израелско-америчка агресија користи бомбе са фосфором које су потпуно забрањене према међународним конвенцијама о рату", подсећа.  

Драматична ситуација за Србе на КиМ

Упитан како коментарише актуелни положај Срба на Косову и Метохији и шта се променило од времена када је предводио контингент француских специјалних снага током уласка КФОР-а на простор КиМ, бивши легионар каже да је свих 27 година за Србе "драматична ситуација", а да се то види последњих месеци и година.

"То је трајни прогон за Србе. То је намера да се протерају последњи Срби који су остали на Косову, и то страхом, застрашивањем, насиљем, терором, административним прогонима. Мислим на царине за производе увезене из Србије, на регистарске таблице возила... Све разлоге користе за прогон Срба на Косову данас. Дакле, за 27 година тог режима видимо да је српско становништво буквално нестало са Косова. Остали су, наравно, одређени упоришни пунктови, постоје релативно у областима светиња", каже Огар и апострофира манастире Грачаницу, Дечане и Пећку патријаршију.

Каже да постоје и друга важна места за Србе који су и даље под међународном заштитом због, како наводи, "опсесије да се Срби протерају".

"Лудило насилне власти Албанаца фактички на Косову, господина Аљбина Куртија и других, представља опсесију. Желе да протерају последње Србе са Косова. То је опсесија. Већ 27 година. Био је погром 2004, али независно од тога, постоји читав низ сталних акција усмерених на пољопривредна имања, на изоловане фарме, на изолована села, на школе, како би се терорисала што је могуће више српска популација да би отишла. Ето стварне ситуације на Косову данас. Веома далеко, веома далеко од примерне демократије како су господин Кушнер или господин Бернар-Анри Леви волели да кажу. Европа је, за мене, умрла у Приштини 1999. године", истиче Огар.

Дестабилизација Балкана

Тврди да бомбардовање СР Југославије 1999. године није дестабилизовало само Косово и Метохију, већ цео Балкан.

"Видимо посебно шта се дешава наравно на Косову данас, али видимо шта се дешава и у Босни и Херцеговини. Видимо шта се дешава у Републици Српској. Видимо притиске који се врше на Србију. Јасно је да Балкан није повратио мир. Та агресија из 1999. против Србије представљала је кршење међународног права, представљала је кршење Повеље ОУН и резолуције Савета безбедности 1244, која је и даље важећа", прецизира Огар.

Додаје да је те 1999. нарушена и Повеља НАТО-а јер је ова Алијанса тада први пут из одбрамбене улоге "постала ратна машина".

"Ако треба да говорим о последицама на светском плану, на европском плану пре свега, рат у Украјини од 2022. је директна последица рата против Србије. НАТО је 1999. трансформисан из одбрамбене алијансе у офанзивну алијансу. То се материјализовало проширењем НАТО-а ка истоку.  Пример у региону је Црна Гора. За мене је приступање Црне Горе НАТО-у нешто потпуно неразумљиво и чак скандалозно. Али, ако идемо даље, ако проширимо размишљање, оно што се данас дешава на Блиском истоку је последица онога што се догодило 1999. године. САД, које су доминантна сила НАТО-а, и желе да остану доминантна сила НАТО-а. У супротном, радије би укинуле НАТО. Али САД желе да задрже своју светску супремацију, своју глобалну хегемонију", сматра Огар.

Наглашава да су примери за ову тврдњу акције САД у Венецуели, а затим Ирану, Либану и Палестини.

"Оно што желим да кажем јесте да америчка сила не прихвата суверене и независне земље. У суштини, шта се догодило 1999? Једна невероватна међународна коалиција, окупљена под заставом НАТО-а извршила је агресију на Србију зато што је једна њена покрајина, Косово, такође била предмет оружане побуне страног порекла", наглашава француски пуковник.

Догађаји на Блиском истоку

Уверен је да се слично данас догађа на Блиском истоку.

"Нажалост, у унутрашњим пословима Блиског истока, имамо исту интервенцију САД и њиховог регионалног савезника Израела. Било да је реч о Палестини, Западној обали, Појасу Газе, где су се догодиле страшне ствари, било да је реч о Ирану, који је велика суверена сила и независна, било да је реч о Либану, том несрећном Либану с којим смо ми Французи веома блиско повезани. Краљ Свети Луј био је заштитник хришћана у Либану. Он је чак декретом мањинске заједнице одредио да маронитска заједница буде саставни део Француског краљевства. И ево где смо данас", каже Огар.

Као добар познавалац Блиског истока тренутну ситуацију у том делу света описује као "још један бесмислени рат".

"За мене је рат на Блиском истоку данас још један бесмислен рат, као рат у Украјини, као рат у Југославији. То је рат који је покренут углавном империјализмом Сједињених Држава. То је амерички империјализам који стоји иза, а коме се придружује израелски империјализам. Изговор је да је Иран био у процесу набавке атомског оружја. То је лаж. Иран, да је желео да набави атомско оружје, то би учинио. Почео је то да ради у време шаха Ирана, пре Исламске револуције 1979. А власти Исламске Републике Иран су забраниле развој нуклеарног оружја у то време. Оно што се касније догодило јесте да је Иран желео да развије своју индустрију на основу енергетских ресурса супериорних и чистих које му може пружити цивилна нуклеарна енергија. И све је засновано на томе", сматра Огар.

Други циљ рата је, додаје, жеља да се, с једне стране, створи велики Израел, а с друге стране тежња САД да контролише огромне ресурсе гаса и нафте Ирана.

"Ситуација је са војног становишта изузетно озбиљна", наглашава Огар.

Сматра да је питање контроле Ормуског мореуза тренутно суштинско за даљи развој ситуације на Блиском истоку, али и тврди да за блокаду протока енергената овом рутом није одговоран искључиво Иран већ и велике осигуравајуће компаније које не желе да ризикују и осигурају компаније у транспорту нафте.

"Иранци доприносе контроли Ормуског пролаза, али у стварности, нафтне компаније које осигуравају нафтне компаније у промету нафте кроз Ормуски пролаз не желе да их осигурају с обзиром на ризик од рата. Дакле, налазимо се у ситуацији која је изузетно компликована и изузетно напета. Али ипак имам добру наду да ће у једном тренутку разум превладати код господина Трампа и да ће рећи Израелцима, иначе веома исцрпљеним иранским одговором: 'Е па сада је доста, враћамо се на статус кво, враћамо се барем на прекид ватре.' Ето шта мислим о томе", каже Огар.

Вишегласје у ЕУ пут до мира

Упитан како треба разумети став већег дела чланица ЕУ да не желе да учествују у америчко-израелској војној операцији, Огар каже да је кључан проблем што не постоји "европска позиција".

"Интереси су превише различити, видимо то сваког дана. Данас су веома јаке тензије између Немачке и Француске, а Британци играју своју игру. И ту смо заиста видели прву јасну и веома одлучну реакцију Шпаније, која је против овог рата. Премијер Санчез, чије ставове не делим увек, овога пута је имао веома мудар, веома интелигентан и веома храбар став. Чим је одлучио да Шпанија неће подржати рат, америчко-израелску агресију против Ирана и Либана, господин Трамп је одмах запретио санкцијама и изолацијом", наводи Огар.

Додаје да је позиција Француске у односу на актуелну кризу на Блиском истоку далеко компликованија.

"Господин Макрон је личност која, како сам каже, у исто време жели по мало од свега. Истовремено жели да остане и пријатељ Американаца и Израелаца, а истовремено жели да остане пријатељ Саудијаца и истовремено, жели да остане пријатељ Либанаца. Ако још увек тако мисли. Дакле, има умеренију позицију у односу на Немачку, на пример. Али има позицију мање јасну него шпански премијер. Јасно је да у свему томе не постоји позиција Европске уније. А то је зато што, дубоко верујем у то, Европска унија, у ствари, не постоји", сматра Огар.

Уверен је да политичке елите у Бриселу желе да успоставе федералистичку позицију и да се прикључе војним операцијама САД и Израела, али да се нада да ће му се већина држава ЕУ одупрети.

"То је елемент који ће утицати, надам се, у корист мира у једном тренутку. Ако европске земље одбију да се ангажују у операцији под заставом НАТО-а у Ормуском пролазу, мислим да је то аргумент у корист мира", закључује некадашњи француски војни официр и командант у Легији странаца Жак Огар.