"Мрдићеви закони" и правосуђе – реформа система или козметичке измене

Никола Ускоковић добио је највише гласова на нивоу виших јавних тужилаштава, док су на нивоу основних тужилаштава победу однели Предраг Миловановић и Борис Павловић на поновљеним изборима за чланове Високог савета тужилаштва.

Нови састав треба да почне са радом 6. априла ове године, али остаје питање да ли поменути избори представљају крај двомесечног "ванредног стања" у Високом савету тужилаштва.

Истовремено је окончана и тродневна обустава рада Адвокатске коморе Србије због такозваних "Мрдићевих закона", који и даље изазивају поделе у правосуђу.

Једни сматрају да ће унапредити рад тужилаштва и других правосудних органа, док други тврде да дубоко задиру у независност и самосталност правосудне професије, а критике стижу и из ЕУ.

Супротстављени блокови

Светлана Ненадић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да сведочимо блокади која траје, како сматра, непримерено дуго у тужилачком савету. Поставља, такође, питање да ли ће савет, након окончања блокаде, обављати своју уставну улогу – да штити самосталност тужилаца у њиховом поступању.

"Бојим се да коначни резултати избора не дају много разлога за оптимизам. У савету имамо два међусобно супротстављена блока, избори су одржани у таквој атмосфери, а независни кандидати нису ушли у борбу између два блока", истиче Ненадићева.

Према њеним речима, Предраг Миловановић, који не припада ниједном од тих блокова, добио је и сада и у децембру највише гласова што, сматра, указује на преливање гласова из једног блока у други.

Самосталност тужиоца

Говорећи о тзв. Мрдићевим законима, Ненадићева наводи да су донети мимо уобичајене процедуре. Иако су у складу са Уставом и законом, ранија пракса је подразумевала јавну расправу пре њиховог усвајања.

"Правосудни закони су системски и важе за све грађане, јер регулишу једну грану власти. Веома је важно да пре њихове примене буду обављене консултације на професионалном нивоу. Уставне реформе из 2022. и 2023. године биле су под лупом Венецијанске комисије. Није ми јасно зашто се од те праксе одустало", указује Ненадићева.

Напомиње да је кључна замерка то што Мрдићеви закони мењају хијерархијске односе у тужилаштву, јер слабе улогу Високог савета тужилаштва, који је једино тело надлежно да гарантује самосталност тужилаца.

"Пребацивање тежишта са ВСТ на руководиоце тужилаштава слаби самосталност тужилаца, јер ти руководиоци немају обавезу да обезбеде њихову самосталност и не могу бити њен гарант", истиче гошћа Јутарњег програма.

Козметичке или суштинске промене у правосуђу

Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца Србије изјавила је за РТС да се нада да ћемо након избора добити савет који ће обављати своју Уставом и законом прописану функцију и штитити интересе, самосталност и независност носилаца правосудних функција.

"Избори су протекли у атмосфери која одсликава, по мом мишљењу, лоше друштвено-политичко стање, у којем се стручност, оспособљеност и спремност да се залаже за тужилачке критеријуме и независност стављају у други план", истиче Јосифовићева.

Потврђује да су тзв. Мрдићеви закони донети у складу са прописима, али да, по њеном мишљењу, није реч о реформским законима у правосуђу. Подсећа да је, како каже, "најтежа" реформа спроведена 2009. и 2010. године, чије се последице и данас осећају.

Јосифовићева наводи да су Мрдићеви закони пре козметичке него суштинске промене у правосуђу – да има добрих решења, али и оних која се могу довести у питање.

"Блокада ВСТ није двомесечна, већ, нажалост, траје много дуже, јер имамо велики број непопуњених тужилачких места у многим тужилаштвима. Грађане, ипак, највише интересује редовно функционисање тужилаштава и судова", закључује Јосифовићева.

Гостовање у целости можете погледати у видео-запису на почетку текста.