среда, 26.11.2025, 08:25 -> 19:52
Извор: РТС, Танјуг, Фонет
Посланици расправљали о буџету, изменама Закона о војсци – почетак седнице каснио због инцидента
Посланици Скупштине Србије на Трећој редовној седници јесењег заседања расправљали су обједињено о свих 58 тачака дневног реда, међу којима је и Предлог закона о буџету за 2026. годину. Због инцидента испред Скупштине, почетак седнице каснио два сата. Сутра наставак расправе у 10 часова.
Скупштина завршила рад, наставак сутра у 10 часова
Посланици Скупштине Србије завршили су данашњи рад, а седницу на којој се, између осталог, разматра предлог буџета за наредну годину, наставиће сутра у 10 часова.
Током данашње обједињене начелне расправе о свих 58 тачака највише се говорило о Предлогу закона о буџету, при чему су посланици владајуће већине поздравили предложени буџет, док су га посланици опозиције критиковали.
Посланици владајуће коалиције су такође говорили и о изменама Закона о уџбеницима, наводећи да ће њима издавање уџбеника из тзв. националних предмета поново бити враћено у руке домаћих издавача.
На дневном реду су, поред буџета и измене пореских закона и сет закона из области енергетике, допуне Закона о науци и истраживањима, измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом и предлог за избор повереника за заштиту равноправности.
Почетак седнице каснио је скоро два сата, због инцидента испред Скупштине Србије.
Гашић Бошковићу: Ништа се не мења у Закону о војсци када су у питању надлежности председника
Министар одбране Братислав Гашић изјавио је да се изменама Закона о војсци не мења ништа када су у питању надлежности председника Републике, одбацујући тврдње посланика "Србија центра" Петра Бошковића да се јача политичка контрола над војском.
"Свега овога не би било да је Пера постао генерал. Али ради истине, господине капетане бојног брода у пензији, форсирате причу о развлашћивању начелника Генералштаба и притом ваш шеф (Здравко Понош) или како га већ зовете, све време о том човеку, о једном врхунском, добром, српском генералу Мојсиловићу, врло негативно прича. Увредљиво такође. Прво, шта се мења у Закону о војсци када су надлежности председника Републике? Ништа", навео је Гашић.
Он је рекао да је 2008. године, када је направљен Закон о војсци, у члану 19 прецизирано да начелник Генералштаба и старешине Војске Србије командују и руководе војском у складу са законом и актима командовања претпостављених.
"А ко је претпостављени начелнику Генералштаба? Та правна нејасноћа је само уређена оним како пише у Уставу. А Устав каже: председник Републике представља Републику Србију у земљи и иностранству, проглашава законе, предлаже Народној скупштини и кандидате за председника Владе и тако даље. На крају каже председник Републике у складу са законом, командује војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије", рекао је Гашић у парламенту одговарајући Петру Бошковићу.
Он је додао да у Закону о војсци из 2007. године пише да председник Републике одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату, утврђује основе развоја и опремања Војске Србије, одређује родове и службе Војске Србије на предлог министра одбране, уређује систем командовања Војске Србије и прати спровођење система командовања. Такође, усваја план употребе Војске Србије и наређује њену употребу, доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије на предлог министра одбране, поставља и разрешава начелника Генералштаба уз мишљење министра одбране.
Гашић је у том контексту подсетио да је Борис Тадић разрешио Здравка Поноша 2. децембра 2008. године са места начелника Генералштаба. Бошковић је тврдио да се законом развлашћује Генералштаб, а да се кадрови политизују као и да нису у питању реформске измене већ "јачање политичке контроле над војском" и да ће се кадрирање убудуће водити по политичкој подобности.
Расправа председнице Скупштине са послаником Зелено-левог фронта о шаторском насељу
Посланик Зелено-левог фронта Ђорђе Павићевић питао је шта спречава председницу Скупштине Србије Ану Брнабић, шефа обезбеђења и генералног секретара парламента да уклоне ограде и шаторско насеље које је испред Дома Народне скупштине и кога се плаше, а Брнабићева је одговорила да се плаши за људе који су у том насељу, на које је пуцано.
"Не плашим се никога, али се плашим за људе у 'Ћациленду', на које су пуцали, човека кога су ранили због наратива који опозиција, остали блокадери и блокадерски медији гурају у јавност о њима, да то нису људи, него да су стока, ћацад, криминалци, безуби, крезуби и самим тим нису људи и може било ко да дође и добродошло је да дође да их убије", рекла је Брнабићева на седници Скупштине Србије.
Брнабићева је рекла да су људи у Пионирском парку "поштени" и да им је "доста терора" опозиције и блокада и да "само желе нормалну и пристојну Србију".
Павићевић је оценио да се догађа "урушавање и ћацизација институција, што је могло да се види у скупштинској сали и испред, као и у предлозима закона који су на дневном реду седнице".
"Шаторско насеље, које се од марта до данас доста раширило, настањују различити профили људи, од криминалаца до функционера СНС-а, и на неки начин покушавају да заузму што више простора, па чак и да уђу у Народну скупштину да контролишу кретање посланика, да блокирају улазе, нападају новинаре, нападају грађане и грађанке који туда пролазе", рекао је Павићевић.
Расправа Малог и Никезића о расту БДП-а и капиталним пројектима
Посланик Странке слободе и правде Душан Никезић поручио је министру финансија Синиши Малом да "корупција није развој земље, а инфлација није раст животног стандарда" и да Србија има најнижи раст у региону, те да ће и Украјина по расту бити испред ње.
Он је рекао да није нормално да у 2025. години Србија има улагања у капиталне пројекте од 7,2 одсто бруто домаћег производа, а да је економски раст 2,1 одсто и да је то све последица корупције.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да Србија и ове године има позитиван раст БДП-а упркос блокадама и протестима којима је била изложена у претходних 12 месеци.
Мали је, одговарајући народном посланику Странке слободе и правде Душану Никезићу, рекао да Никезић говори да Србија има нижи раст од других, али не говори да су "он и његова странка у блокадама, у сликама насиља, у протестима и у свим активностима који су усмерене на рушење Србије".
"И последњих 12 месеци су показали колико воле, односно колико не воле Србију, а ми смо се трудили и успели у томе да сачувамо нашу земљу и да упркос њиховим напорима да униште све оно што је стварано, да имамо позитиван раст нашег БДП-а ове године. Одговор на ваше питање је – само се погледајте у огледало и запитајте се шта сте радили и кога сте подржавали последњих 12 месеци, какве сте слике насиља слали у свет, које сте каменице и чиме и кога гађали, па ћете добити одговор на то због чега је раст нашег БДП-а ове године успорен у односу на оно што смо предвидели", рекао је Мали.
Подсетио је да је Србија прошле године била трећа по брзини раста економија у Европи, што је, према његовима речима, мисаона именица за време док су Никезић и његова породица били у власти. "Тих година од 2009. до 2012. стопе раста су биле негативне", истакао је Мали.
Додао је да је стопа незапослености била 25,9 одсто и да је за те четири године више од пола милиона људи остало без посла.
Мали: НИС продат у време Ђиласове власти
Министар финансија Синиша Мали изјавио је да се бруто домаћи производ (БДП) Србије обрачунава по међународној методологији Евростата, која, како каже, важи за све земље у Европи, па и за Србију.
Мали је тако током скупштинске расправе одговорио Драгану Ђиласу и указао да је у време власти у којој је био Ђилас БДП Србије износио 33 милијарде, док је сада на скоро 90 милијарди.
"Треба направити разлику између реалне стопе раста БДП-а, дакле оне која је очишћена од инфлације, и оне у текућим ценама као што методологија Евростата приказује. Али не вреди када неко не жели да зна или не зна, онда је то његов проблем", рекао је Мали.
Додао је да ће БДП ове године бити скоро 90 милијарди евра, као и да ће расти и наредне године.
"Kао што смо и обећали, до краја 2027. године први пут у историји БДП Србије по међународним признатим стандардима прећи ће 100 милијарди евра, што је била мисаона именица за време када је уважени народни посланик, који се малопре јавио, био на власти", рекао је Мали.
Осврнуо се и на критике Ђиласа што власт није нашла решење за НИС већ годину дана, додајући да је НИС управо за време власти у којој је био Ђилас продат Русима за 400 милиона евра, како каже, испод процењене вредности од 2,2 милијарде евра.
Ђилас: Ако нема другог решења, Србија мора да преузме НИС
Председник Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас oценио je да су наводи о бруто домаћем производу лаж, да је 2022. званични БДП био 63 милијарде, а да је раст био 2,6 одсто, што би значило да је БДП порастао на 65 милијарди, али да је "по математици Српске напредне странке то 75, а да је потом раст био 2,5 одсто".
"Kада би се рачунало и тих 75 милијарди плус 2,5 одсто, то би било 77 милијарди, а не 83 милијардe, како каже СНС математика", додао је Ђилас наводећи како је "најбољи доказ да је 2019. БДП био 48 милијарди и после пада од један одсто износио 49 милијарди".
Ђилас је рекао да се искрено нада да ће Американци дати лиценцу за Нафтну индустрију Србије, јер би то било добро за Србију, али да ако до тога не дође, према речима гувернерке Народне банке Србије, Србија ће самој себи затворити нафтну компанију да се, према његовим речима, "Руси не би љутили".
Истакао је и да, ако нема другог решења, Србија мора да донесе решење и преузме НИС.
Ђилас је оценио да власт годину дана ништа није радила по том питању, осим "што је председник рекао да су радили све што су Руси тражили".
"Нисте имали храброст да кажете господи да или ће да продају или ће Србија да преузме НИС, јер нам је Србија важнија од Русије", рекао је Ђилас.
Оценио је да је ситуација лоша и по питању гаса и по питању струје.
Извештај Миљане Вранић
Настављена седница Скупштине
Посланици наставили седницу обједињеном начелном расправом о свих 58 тачака дневног реда, међу којима је и Предлог закона о буџету за 2026. годину.
Седници присуствује 130 народних посланика.
Почетак седнице каснио је скоро два сата због инцидента испред Скупштине Србије.
Опозиција: Брнабићева није обезбедила пролаз, организован напад на посланике опозиције
Посланици опозиције оптужили су окупљене у шаторском насељу – присталице власти на Тргу Николе Пашића – да су их вербално и физички напали, због чега су најавили подношење кривичних пријава и изразили очекивање да ће надлежни утврдити идентитет људи који су их напали приликом покушаја да уђу на главни улаз парламента.
Опозициони посланици рекли су, на конфреренцији за новинаре у Дому Народне скупштине, да су их дочекале ограде, упркос обећањима председнице Скупштине Србије Ане Брнабић да ће данас моћи да уђу на главни улаз Дома Народне скупштине.
Указали су да су ограде биле учвршћене дебелом арматурном жицом. Нагласили су да нису били на улици, већ на улазу у Скупштину, и истакли да никога нису нападали.
Посланица Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић рекла је да је дошло до песничења и да постоје снимци. Према њеним речима, очекују да МУП достави снимке које је председница Скупштине Ана Брнабић пуштала раније данас на конференцији за новинаре.
Мариника Тепић је рекла и да су синоћ у 19 часова имали обећање Ане Брнабић да ће бити уклоњена ограда, али да је "чак и да јој се поверује да је имала добру намеру, јасно да не контролише ситуацију и да јој је неки шеф током ноћи рекао – какво, бре, уклањање ограда, па су шатори напуњени дестинама људи који ту нису били ни јуче, ни прекјуче, и који су изазивали нападе".
Посланик Србија центра (Срце) Стефан Јањић рекао је да су пресекли жицу којом је била учвршћена ограда и да му је жао што мора да долази на посао са маказама за арматуру.
Kако је рекао, након што су прошли ограду, део посланика почео је да склања шаторе са улаза Скупштине Србије, у којима је донедавно штрајковао глађу посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.
Опозициони посланици су тражили уклањање тих шатора јуче, а данас су их уклонили, јер им ту није место.
Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да је нападнут његов страначки колега Борислав Новаковић, након чега је показао фотографије нападача.
Према његовим речима, за улаз у шаторско насеље звано "Ћациленд" задужен је Зоран Мијаиловић Kарађорђе. Алексић је емитовао и снимке на којима се чују разговори у којима се помиње да "питају Kарађорђа" да ли неко може да уђе или не.
"Мотороле, паравојни и криминални камп", тим речима је Алексић описао шаторско насеље на Тргу Николе Пашића.
Посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић рекла је да опозициони посланици бране достојанство Народне скупштине, те да је "окупацију Трга Николе Пашића недопустиво поредити са блокадом универзитета, јер је њихова аутономија законска категорија која је кршена".
"Јавни простор припада свима, а не некима који су га окупирали, који се пењу по степеницама, док нас полиција држи у обручу тврдећи да штити нашу безбедност", рекла је Биљана Ђорђевић.
Брнабић: Политички спин је како су само желели да уђу на своје радно место
Председница Народне скупштине Ана Брнабић, на конференицији за медије, истакла је да поново сведочимо, како каже, политичком спину како је неко само желео да уђе на своје радно место.
"Поново сведочимо политичком спину како је неко само желео да уђе на своје радно место, нису желели да изазивају насиље и нападају људе. Нажалост, ништа од тога није тачно”, поручила је Брнабићева.
Обраћање је почела приказивањем видео-снимка инцидента испред Скупштине.
"Овај видео сасвим јасно и недвосмислено показује да ником ту није било забрањено да уђе на своје радно место на главни улаз Народне скупштине. Они се нису чак ни упутили да уђу на своје радно место. Њихов циљ је био да крену да уништавају и скалањају шаторе. Ви видите, да су само прошли, не би постојао ни један једини проблем, нико их није нападао, јурио, нико није био у њиховој близини", рекла је Брнабићева.
Додала је да су "људи притрчали када су видели да је интенција да се уништавају и руше шатори".
"У једном сегменту овог видеа видите да један народни послник песницом, затвореном шаком, удара једну девојку у главу. Због чега? Зато што је ту била да заштити неки шатор", поручила је Брнабићева.
Нагласила је да је "њихова интенција била да поново руше".
"Да руше шаторе зато што им се ти шатори не свиђају, неки други шатори им се свиђају и да у томе поново покажу колики су насилници", навела је Брнабићева.
Нагласила је да ће народни посланици од сутра моћи да уђу на било који улаз Народне скупштине како би дошли до свог радног места, али је рекла да могућност уласка на главни улаз не користе како би вршили насиље према окупљеним грађанима који се противе блокадама.
Рекла је и да је јуче замолила опозицију да јој допусти само 48 сати времена, како би се нашло решење које би омогућило улаз свим посланицима на свим улазима, на шта, како каже, опозиција није пристала.
"Замолила сам да ми као председници Народне скупштине допусте само 48 сати, да нађемо начин како сви народни посланици могу да уђу на било који улаз који желе. Никада њима није било онемогућено да дођу на своје радно место. Улаз из Kосовске је увек, нон-стоп, био отворен", рекла је Брнабићева.
Додала је да јој представници опозиције рекли да не желе да јој дају 48 сати.
"На мени је сва одговорност. Од сутра ће моћи да уђу на било који улаз који желе. На било који улаз који желе. Али их молим да искористе то да дођу на своје радно место, а не да руше и не да пале и не да нападају девојке, већ да достојанствено дођу на своје радно место", рекла је Брнабићева.
Инциденти испред Скупштине, седница заказана за 10 часова још није почела
Опозициони посланици покушали су и данас да уђу на главни улаз у Народну скупштину, уклонивши ограду око шаторског насеља, након чега је почело гурање са полицијом, преносе медији.
Посланици су пресекли жицу којом су биле повезане ограде и упутили се ка главном улазу у Скупштину.
Опозиционе посланике и групу грађана раздвајала је полиција.
Седница заказана за 10 часова још није почела.
Седница је започета јуче, када су посланици усвојили предлог да буде обједињена начелна расправа о свих 58 тачака дневног реда.
Седницу је сазвала председница Народне скупштине Ана Брнабић, а на дневном реду су, поред Предлога закона о буџету за 2026. годину, измене пореских закона, сет закона из области енергетике, измене Закона о уџбеницима, као и допуне Закона о науци и истраживањима.
Посланици разматрају и измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом, допуне Закона о науци и истраживањима и предлог за избор повереника за заштиту равноправности.
Међу законима из области енергетике посланици разматрају Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу, као и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. У сету финансијских закона предложене су измене Закона о порезу на додату вредност, измене Закона о тржишту капитала, измене Закона о акцизама, измене Закона о факторингу, а разматра се и завршни рачун буџета за 2024. годину.
На дневном реду су и измене Закона о порезу на доходак грађана, Закона о републичким административним таксама и Закона о електронским отпремницама.
Расправља се и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.
Посланици разматрају и Предлог закона о Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији и измене Закона о електронском фактурисању, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.
По предлогу Владе Србије, посланици разматрају и предлог Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа и предлог Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Посланици разматрају и предлог закона о допуни Закона о јавним медијским сервисима, предлог закона о Матичном регистру, предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења "е-Боловање – Послодавац".
На дневном реду су и предлози за потврђивање неколико кредитних аранжмана.
Коментари