Пријатељство на тесту – куда иду српско-руски односи

Скоро четири године су прошле од почетка рата у Украјини и толико дуго стижу поруке из Брисела да је потребно да Београд уведе санкције Москви, али исто толико траје и одбијање Београда да то учини, по чему је Србија јединствена у Европи. Посебну ноту целој причи даје годишњи Извештај Европске комисије о напретку Србије, али и питање НИС-а и новог уговора о руском гасу. Куда онда иду српско-руски односи после критика Брисела и последњих порука из Москве?

Стефан Владисављев, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност каже да је неувођење санкција Русији било оправдавано тиме да Србија жели да буде чланица ЕУ, али да одржава добре односе са Русијом, и да је то најбоље у датом тренутку.

"Рекао бих да се ситуација сада мења, да се та позиција доводи у питање", оцењује Владисављевић и истиче да је такав став сада директно у колизији са интеграцијама у ЕУ.

Што се тиче политике бивше СФРЈ, Предраг Ј. Марковић, директор Института за савремену историју сматра да је Југославија имала толико повољије позиције да није праведно према данашњој Србији примењивати то поређење.

Југославија је, подсећа историчар, имала гласачку машину Покрета несврстаних, више од сто земаља које гласају како Југославија каже.

"Ово је изузетно тежак тренутак у нашој дипломатској историји и одговорност ипак некако више иде на страну Русије, јер Србија је једна од неких земаља где постоји искрена љубав према Русији", истиче Марковић.

Криза око НИС-а, пријатељство на тесту

Према његовом мишљењу, Русија је могла да проблем НИС-а реши више у корист Србије, а да јој се такође може и да га не реши, пошто је за Русију ситна ствар, али је за Србију велика.

"Тако да у том смислу мислим да на дуге стазе ће трпети једино искрено поверење и љубав коју многи Срби гаје према Русији", каже Марковић, и оцењује да је криза око НИС-а могла да се премости да је било више флексибилности од стране Москве.

Владисављев додаје да је настојање Србије да има добре односе и са Истоком и са Западом јако лепо функционисало у периоду мира, али да у кризним ситуацијама, у времену конфликта, таква позиција захтева једно озбиљно промишљање и постављање питања да ли је то нешто што у овом моменту може бити изузетно скупо за грађане.

Поруке (не)разумевања из Москве

Саговорници су коментарисали поруке из Москве, попут оне од портпаролке МСП Марије Захарове о извозу наоружања из Србије.

Марковић сматра да би бољи ефекат направило разумевање према Србији и да би неки великодушни гест направио трајнији учинак него подсмавање Србији.

"Ту се види ипак да велике силе заправо не могу бити пријатељи малих земаља", каже историчар.

Владисављев оцењује да се ради о јасној поруци да за Русију и даље не постоји разумевање потенцијалне потребе за променом српске позиције.