Скупштини у Приштини истиче мера забране свих активности, шта ће бити од сутра

Привремена мера уставног суда донета је по захтеву и жалби Српске листе, која је била против одвојеног гласања за избор потпредседника скупштине из реда мањинских заједница током конститутивне седнице, а којим није добила место потпредседника.

"Уставни суд једногласно одлучује по службеној дужности и на захтев подносилаца захтева о привременој мери којом се изабраним члановима скупштине забрањује било каква радња, као и било који поступак за формирање владе, и наређује да привремена мера ступи на снагу 5. септембра 2025. године, односно да траје до 30. септембра 2025. године", наводи се у образложењу одлуке. 

У жалби коју је суду поднела Српска листа оспорава се поступак избора заменика председника из редова српске и других неалбанских заједница, а који се у пракси и према пословнику обавља у једном, заједничком гласању.

На минулим заседањима парламента тај поступак је раздвојен. Тако је Емилија Реџепи, представница ромске, бошњачке, турске и других несрпских заједница изабрана за потпредседницу, док каднидат Српске листе Славко Симић није изабран за потпредседника парламента у три круга гласања.

У Српској листи истичу да баш као што је покрет "Самоопредељење" – као укупни победник избора –  имао право да предложи председника скупштине, Српска листа је, као добитник већине гласова Срба, имала право да предложи српског потпредседника.

Пошто Српска листа није пристала да номинује другог кандидата, председник парламента Димаљ Баша одлучио је да кандидат буде извучен жребом, али ни на тај начин ниједан српски кандидат није добио потребну подршку од 61. гласа.

Пошто су сви српски посланици – укључујући и Ненада Рашића, који није из Српске листе – неуспешно прошли гласање, Баша је једнострано затворио конститутивну седницу и прогласио да је скупштина конституисана. За правнике и представнике других парламентарних странака нови сазив парламента није конституисан све док не буде изабран и српски потпредседник. Против таквог става је "Самоопредељење".

Вишемесечни застој

Медији у Приштини указују да би суд о будућим корацима активности посланика могао да препоручи да је процедура избора потпредседника из невећинских заједница била против правила и да поступак гласања врати на почетак, или да пресуди да није било кршења прописа и да српски потпредседник буде изабран накнадно.

Очекујући наредну одлуку уставног суда, конституисање новог сазива централне скупштине је у вишемесечном застоју, што се није догодило од 1999. године. Парламентарни избори су одржани 9. фебруара, а конститутивна седница новог законодавног тела почела је 15. априла.

Ниједна парламентарна партија није освојила довољно посланика да самостално формира владу.

Највише места у скупштини добио је покрет Самоопредељење – 48, затим следе Демократска партија са 24, Демократски савез са 20, Алијанса за будућност са иницијативом Нисма са 8 и Српска листа са 9. Један мандат има странка "За слободу, правду и опстанак", а 10 преосталих места имају представници несрпских мањинских заједница.