Шећерна репа се изборила са овогодишњим изазовима, очекује се принос од око 55 тона по хектару

На парцелама Матијевић Аграра у Михајлову прошле године шећерна репа била је посејана на 189 хектара. Због лоших резултата у производњи, у компанији су пролетос одлучили да смање површине под овом културом, тако да је репа заузела свега 113 хектара.

"Пролеће је било кишно и сетва је могла да се изведе лепо, квалитетно и правовремено. Међутим, 2. и 3. априла је био мраз, па смо морали да пресејемо свих 113 хектара. Како је било довољно влаге, све биљке су уједначено никле”, каже Немања Рацић, управник Матијевић Аграра у Михајлову.

Додаје да већ од маја крећу потешкоће у производњи. За цео месец пало је само две литре кише.

“Као компанија имамо системе за наводњавање, па смо већ 10. маја кренули са интензивним заливањем шећерне репе. Сваке недеље смо давали по 20 литара воде по метру квадратном. И јун је био са оскудним падавинама, што је опет подразумевало заливање. У августу је било падавина, али да се не би осетио дефицит влаге, опет смо заливали. Суша је у нашем крају била екстремна”, додаје.

Корен шећерне репе који се не залива је за трећину мањи од оног који је под системима за наводњавање

Системе за заливање користили су и прошле године, али су највећу штету тада биљкама нанеле коренасте ваши и трулеж за коју, како наводи, не постоји решење. Приноси у заливању су били 50 тона по хектару, а ван заливања 20 тона. Ове године 70 процената површина под репом се залива, а 30 не.

“Тренутно је разлика између корена у заливању и ван њега око 200 грама, што је трећина величине шећерне репе у заливању. Временске прилике у овом моменту позитивно утичу на корен. Биљка сада прави шећер и ове не тако високе температуре јој одговарају за то. Прелиминарни резултати показују да је дигестија око 17,5 посто. Очекујемо повећање и дигистије и величине корена за још око 100 грама”, каже Рацић.

Вађење репе на овим парцелама требало би да почне око 10. октобра.

“Очекујемо принос око 60 тона по хектару, јер ове године није било трулежи и коренасте важи. Уједно је мањи напад церскоропоре. За разлику од прошле године када смо због ње прскали пет пута, ове године то смо морали три пута. Међутим, ово лето било је повољније за инсекте, али њих успевамо да сузбијамо препаратима који су нам доступни”, објашњава.

Високе температуре ове године спречиле развој болести код шећерне репе

У производњи се много ослањају на препоруке струке, пре свега, на савете агронома и заштитара Пољопривредне стручне службе. На терену Средњег Баната ПИС РЦ Зрењанин је пратио здравствено стање усева шећерне репе на локалитетима Михајлово и Златица.

“Пораст корена шећерне репе током вегетације био је постепен, са честим стагнацијама. У последњие две до три недеље забележено је значајно повећање масе корена и условима сувог ратарења и у условима наводњавања“, каже Снежана Парађеновић из ПИС РЦ Зрењанин и додаје да на усевима нису регистроване патогене промене попут трулежи и сапрофита, као ни присуство ваши корена шећерне репе.

„У сувом ратарењу на корену је регистрован неправилан раст који је последица физиолошке природе и раста и развоја у сувом земљишту. Око формираног корена су настајале пукотине које су притискале нормалан развој. Одбацивање лисне масе и ретровегетација мање је изражена него прошле године“, објашњава.

Церкоспора је била присутна у таласима, под контролом високих температура и недостатка падавина. Због нижих ноћних и рано јутарњих температура током лета је долазло до оазног ширења симптома.

„Применом фунгицидних третмана инфекција се углавном заустављала на старијим, евентуално средњим листовима. То је утицало на одржавање добре кондиције лисне масе“, наводи Парађеновић.

Због мањих приноса прошле године, овог пролећа произвођачи смањили површине под шећерном репом

Проблеми у прошлогодишњој производњи утицали су на произвођаче да ове године смање површине под шећерном репом, па је током пролећа овом културом посејано мање површина у односу на вишегодишњи просек.

“Највећи изазови забележени су током пролећа због нестабилних временских прилика. Сетва је трајала више од месец дана, а део површина је морао бити пресејан услед измрзавања младих биљака. Дугогодишњи проблем у производњи представља и зараза фитоплазмом коју преносе цикаде, али је њен интензитет ове године значајно смањен правовременим третманима против вектора”, каже Живко Ћурчић, са Института за ратарство и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

Климатске промене, наводи, представљају велики изазов за домаћу пољопривредну производњу. Управо зато Институт спроводи бројне агротехничке огледе. Фокус истраживања је на оптимизацији дужине вегетационог периода, рационалној примени минералних хранива, као и унапређењу заштите од болести и штеточина.

“Дугогодишњим извођењем ових огледа циљ је да се произвођачима понуде јасне смернице за прилагођавање климатским променама, како би обезбедили стабилне приносе и одрживу економску добит, што је предуслов за даљи развој газдинстава и унапређење укупне пољопривредне производње”, објашњава.

За разлику од других култура цена корена шећерне репе зна се унапред

Пољопривредна производња је последњих година под снажним притиском. Од изражених суша до поремећаја на тржишту ратарских култура, како у откупу тако и у ценама.

“Ипак, цена корена шећерне репе позната је унапред, што произвођачима омогућава сигурнију калкулацију трошкова и очекиваних прихода. Додатно, шећерна репа показала се стабилнијом у условима суше у поређењу са сојом и кукурузом. Због тога је реално очекивати да ће се површине под овом културом у будућности стабилизовати на нивоу од око 30.000 хектара”, каже Ћурчић.

Ове године очекује се принос шећерне репе од око 55 тона по хектару, што је у нивоу вишегодишњег просека, тврде стручњаци. Садржај шећера у корену је изнад просека, што би значило да би и кампања прераде шећерне репе требало да буде успешна.