Универзитет између дијалога, блокаде и наставе

Све више наставно-научних већа факултета у Србији изгласава почетке онлајн наставе, а на већем броју високошколских установа већ је почела. Део студената и даље је у блокади и не жели да се врати настави до испуњења захтева. 

У протесту је и део чланова академске заједнице и грађана испред зграде Владе Србије. Представници како га називају "Побуњеног универзитета" протестују упркос договору премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића. 

О томе хоће ли се окончати ова академска година и како, и шта ће бити дефинитивно са наредном, али и уписом нове генерације бруцоша за Јутарњи програм говоре Владан Петров, професор Правног факултета и Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука.

Петров: Дијалог уз непознанице

Професор Петров сматра да треба да постоји дијалог између председника Владе, носиоца извршне власти и првог човека Универзитета.

"Тај дијалог мора да се заснива на узајамном поверењу и мора да подразумева да давања не иду само са једне стране, него и са друге. Од стране универзитета не иду давања, али иду одређене гаранције да уколико се све оно што је захтевано, а углавном је захтевано на основу документа - Иницијативе за спас Универзитета у Београду - да када се почне са реализацијом свега тога, то буде на одговарајући начин спроведено и на самом факултету. Конкретно сам мислио на то да је добро што је одређено, отприлике, када ће се полагати пријемни испити, али да остају многе непознанице“, каже Петров.

Према његовим речима, на тим непознаницама председник Владе и ректор Универзитета у Београду треба да раде свакодневно, вишечасовно, јер лако је рећи - "организоваће се пријемни испит".

Али поставља се питање, каже Петров, у којим условима - у условима студенских блокада. Да ли ће то бити могуће, какви ће то услови бити, да ли ће бити услова за регуларност пријемног испита, да ли ће будући студенти, бруцоши, тако лако па и њихови родитељи пристати да пуштају децу на такве пријемне испите у таквим условима, наводи Петров.

Неопходан свакодневни дијалог

Сматра да дијалог треба да се води свакодневно, а не четири пута за нешто мање од два месеца у великим паузама.

"И друго, ја сам скептичан и због тога што не видим у тим разговорима оно што је за мене као професора права и правника јако важно. То су строго поштовање Устава и закона у делу који се односи на право на образовање и на аутономију универзитета која подразумева у својој суштини обављање јединства високообразовне делатности. А то су настава, испити и научноистраживачки рад“, наводи професор Петров.

"О Уставу и закону се практично не говори"

Истиче да се у дијалогу, поготово у Иницијативи за спас у Универзитета у Београду, у чијем писању није учествовао, о Уставу и закону практично не говори, осим о уредбама Владе.

"Заиста, нема Устава, нема закона, а аутономија универзитета се дефинише на више начина крајње произвољно. Ја бих волео да се и једна и друга страна, ако уопште морамо говорити о странама, полако враћају у оквиру уставности и законитости. И то је у ствари била моја главна порука и у вези са критиком расформирања радне групе о захтевима. Та радна група је тако олако и тако преко ноћи састављена, да је било логично да буде и растављена, али је лоша порука, да Влада која је тек ушла у мандат саставља једну такву радну групу, а да је онда после неколико дана или недеља, да ли под утицајем улице, Побуњеног универзитета или неког трећег - расформира. У том смислу је лоша порука“, објашњава Петров.

Владисављевић: Месецима се не плаћају материјални трошкови факултета

Упркос договору премијера и ректора у вези са тим условима који су заправо испостављени, настављен је протест испред Владе Србије.

Говорећи о томе колико то додатно компликује ситуацију и какву поруку шаље, професор Небојша Владисављевић каже да је тај протест заказан и почео пре договора ректора и премијера и протест је одговор на притиске власти на универзитет "који су без преседана у међународним размерама“.

"Оно што смо имали у претходних неколико месеци јесте прво покушај свођења универзитета на неку врсту додатног средњошколског образовања укидањем истраживачког рада - једном незаконитом уредбом, а када се разматра квалитет универзитета кључно мерило је управо квалитет истраживачког рада. И наш универзитет добро стоји на међународним листама универзитета. Друго, месецима се не плаћају материјални трошкови факултета. Факултети не могу тако да опстану. Плате професора се не исплаћују месецима, односно исплаћују се десетак процената управо због те незаконите уредбе“, рекао је Владисављевић.

Оно што је још опасније, додаје, што месецима имамо "систематски веома грубе нападе државних функционера, представника владајуће странке и режимских таблоидних медија на ректора, универзитет и професоре“.

Садржина договора није објављена

"Добро је да је договор постигнут, међутим проблем је у томе што садржина договора није објављена. Ми смо сазнали делове договора из медија, чули смо нешто од управа својих факултета, међутим, када се то не објави, онда је питање кога то обавезује“, каже Владисављевић.

"Ако погледате садржину овог договора, бар оно што смо начули, практично Влада испуњава све захтеве универзитета, али избегава да то јавно каже, јер се вероватно претпоставља да ће то бити одређена слабост према бирачком телу владајуће странке“, рекао је Владисављевић.

Према његовим речима, важно је да се овај договор објави, како би тачно знали на шта су се обавезале обе стране и да би тај договор могао да се испуни.

О имплементацији договора 

Професор Петров каже да није ни очекивао да ће у понедељак све бити договорено. Имплементација тог споразума, односно договора, је оно што интересује велики круг људи у Србији.

"То су студенти који су и у блокадама, студенти који су ван блокада. Сви су они студенти и у погледу правног свог статуса и права обавеза, они су потпуно изједначени. Даље, њихових родитеља, поготово ових будућих студената, којима свакако није све једно да знају,  да ли ће пријемни испит сигурно бити у последњој недељи јула, на који начин ће он бити реализован, када ће почети пријављивање документације, како ће се обезбедити регуларност пријемног испита. То су питања наставе, то су питања високог образовања. Ја намерно на њима инсистирам, зато што су она истовремено и јако животна питања, а с друге стране, то су питања у којима ми као професори универзитета можемо да говоримо, а држећи се аутономије универзитета и високообразовног процеса", наводи Петров.

"Кад реч о научно-истраживачкој делатности, није ипак тачно, ту морам да истакнем, а могу и да прочитам, ако је неопходно да бих документовао, основне правне принципе на којима почива наш Закон о високом образовању“, додаје Петров.

Ту се нигде научно-истраживачкој делатности не даје предност у односу на студирање, наставу, реч је о јединству наставног, испитног и научно-истраживачког процеса, истиче Петров.

Апелујем на све, да почнемо полако да се враћамо у уставности и законитости. Испод, односно изнад ове уредбе која је оспорена, налази се Закон о високом образовању, истиче Петров.

Ко је почео са кршењем Закона о високом образовању

Поставља се питање ко је почео са кршењем закона о високом образовању и да ли је макар до данас јасно, после седам месеци, да су блокаде студената, макар инициране једном страшном несрећом и иницијално у много чему оправданим захтевом, неуставне и незаконите са становишта остваривања Уставом зајамчених људских права и слобода, а пре свега права на образовање, затим права на људско достојанство, каже Петров.

Подсећа да је пре неколико дана био напад на професорку Правног факултета приликом, како каже, обичне овере семестра.

Дуел два политичара-професора

"Небитно је ко је студент који је извршио то кривично дело. Реч је о студенту који је напао професорку", рекао је Петров и упитао да ли је реч о једној општој атмосфери у којој се налази наш универзитет па и наше друштво. 

Указује да је "Побуњени универзитет" политичка иницијатива. "Није то баш случајност да је Побуњени универзитет управо на тој раскрсници у време када почињу разговори ректора БУ и председника Владе. Али, председник Владе мора, и то је оно због чега ја апелујем на њега, па упућујем и једну критику, колико смем као судија Уставног суда, да се понаша максимално транспарентно и да пре свега родитељима, грађанима Србије, студентима који чекају - објасни докле се заиста дошло", наводи Петров.

Истиче да што се тиче договора, то му личи на дуел два политичара, два професора-политичара. "Један који је ушао у политику и један који је ушао у политику, али не на власт. А шта је са обичним грађанима? Шта је са студентима? Шта је са студентима у блокади који, такође имају озбиљна питања", пита се Петров.

Тактичке разлике међу факултетима 

Професор Владисављевић каже да се после "драматичних притисака, власти на универзитет претходних месеци дошло до неких тактичких разлика у томе како су различити факултети поступили по питању онлајн наставе, јер иницијатива ректорског колегијума није била прихваћена на неким местима.

"Тако да су рецимо ФОН и Економски факултет почели наставу без договора са студентима, а затим видимо да их је неколико факултета пратило у томе, али ипак уз неки покушај договора, уз широке консултације, мада на крају договор није постигнут, укључујући и Факултет политичких наука. Међутим, имамо друге примере, имамо штрајк на Филозофском факултету, Електротехничком, Медицинском, имамо и Правни факултет који је опет неки други модел где је постигнут договор са студентима", напомиње Владисављевић.

Сви се слажу да треба завршити школску годину, али...

Професор Владисављевић каже да се сви слажу да треба завршити школску годину. "Да треба припремити услове за пријем нове генерације студената, али да се настави блокада, и то су управе факултета управо рекле, али у неком другом облику, да иде паралелно. Ви можете да кренете са наставом, као што су неки факултети кренули, али имате две трећине или више студената који ће бојкотовати ту наставу", рекао је Владисављевић и упитао шта је онда постигнуто.

Према његовим речима, смисао је у томе да у договору са студентима завршимо годину и примимо нову генерацију студената.

"Али ово видим више као неку врсту тактичких неслагања на универзитету. Оно што је битно, чини ми се да постоји стратешко јединство и, нажалост, овако министарство и овакву владу и однос према универзитету већина студената и професора види као једну озбиљну претњу аутономији универзитета и чини ми се да ће се то првом приликом показати", додаје Владисављевић.

Наводи да се очигледно иде ка неком решењу и овај договор то потврђује, мада нажалост није објављен.

"Битно је да је Влада прихватила практично све захтеве универзитета. Оно што није учинила, колега је поменуо расформирање ове комисије која би требало да изради нацрт новог закона о универзитету. Она је расформирана и то је позитиван корак, али мислим да би Влада морала јавно да се обавеже или министар да изјави да у мандату ове владе неће бити измена закона о високом образовању јер је ова влада дефинитивно изгубила легитимитет да о томе разговара драматичним притисцима на универзитет", закључио је Владисављевић.