Усвојен Предлог закона о изменама и допунама Закона о ДНК регистру

Из Владе Србије су саопштили да се кључне измене тичу прецизирања база ДНК профила у Регистру, односно њихових збирки које ће обезбедити бољу систематику и прегледност националног ДНК регистра и адекватно разврставање података према категоријама лица у кривичном поступку у зависности од тога да ли су осумњичени, оптужени, осуђени или оштећени, што представља и додатно усклађивање са прописима који уређују заштиту података о личности. 

Додали су да измењена решења прецизирају сврху обраде података у националном ДНК регистру и рокове за чување података, чиме се омогућава остваривање Уставом гарантованих права на приватност и заштиту података о личности.

Нова база ДНК профила

Формира се и нова база ДНК профила, који су утврђени у поступцима за утврђивање чињеница о статусу новорођене деце, за коју се сумња да су нестала из породилишта или здравствених установа у земљи. 

Таква база се формира због обавеза које произлазе из Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији, како би се извршила обавеза наше земље из пресуде Европског суда за људска права у предмету "Јовановић против Србије".

Изменама Закона формирају се и две нове збирке ДНК профила које се односе на ДНК профиле лица утврђене у поступцима спречавања и заштите од претњи националној и јавној безбедности ("потенцијални терористи") у контексту борбе против тероризма и уводи обавеза акредитације за ДНК лабораторије које по наредби суда вештаче у кривичном поступку, у складу са одговарајућим међународним стандардом и у року од пет година од дана ступања на снагу тог закона. 

Акредитација ових лабораторија допринела би већој прецизности, односно тачности података који се користе као доказ у кривичном поступку и уносе у национални ДНК регистар. Истовремено, акредитација ДНК лабораторија у складу је са препорукама европских експерата и Европске мреже форензичких института – ЕНФСИ, закључено је у саопштењу Владе Србије.