Сурлић: Дијалог је клинички мртав, Лајчак по ко зна који пут покушава да га оживи

Утисак је да је изјава председника Европског савета Шарла Мишела првог дана обележила овогодишњи стратешки самит на Бледу - да би 2030. година требало да буде неки крајњи рок за пријем нових чланица. Међутим, тај датум се чуо и раније - француски председник Емануел Макрон најавио је пре три године да ће ЕУ врата новим чланицама отворити управо до 2030. године. 

Грчки премијер Кирјакос Мицотакис прогнозирао је слично, а то је чак био индикативан датум у Стратегији проширења Европске комисије из 2018. Зашто је сада овај став изненадио и кандидате, али и Брисел?

Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука у Београду рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да га је изјава Шарла Мишела изненадила зато што је ипак велика одговорност када се лицитира датумима.

"Наравно да су политичари бар на врху у Бриселу избегавали да тако нешто саопштавају, знајући и методологију да заправо пуноправно чланство поред свих тих критеријума захтева сагласност свих земаља чланица. Из тог разлога ми смо имали неке године - чак је Јункер својевремено говорио да је, уколико Србија и Црна Гора испуне све критеријуме, реалан датум 2025", истакао је Сурлић.

Према његовим речима, то сада у овом тренутку делује као потпуно неспроводљив сценарио.

Сурлић каже да 2030. година може бити као што је и Шарл Мишел нагласио и реална и амбициозна у исто време.

"Ја бих додао и најоптимистичније, јер експерти који се баве процесом приступања ЕУ кажу да по садашњој методологији потребно је минимум пет до седам година да би се тај целокупан, сложен процес окончао“, рекао је он.

Одмах након што се огласио Мишел, огласила се и Европска комисија и чини се да се некако ограђују те његове процене, како су рекли нису имали претходне консултације о самом том року. 

Важно је да разговарамо о некој години

"Мислим да је јако важно да ипак разговарамо о некој години, јер она је оријентир, она даје предвидивост процесу, али наравно узети ту годину са резервом. Из више разлога. Прво, они који говоре данас о тој години, те године највероватније они неће бити ни на каквој политичкој функцији. Сетимо се Ангеле Меркел, за коју се сматрало да ће увести земље Западног Балкана на крају своје политичке каријере. Она је већ у великој политичкој пензији, а Западни Балкан је далеко од ЕУ“, навео је Сурлић.

Тако да и раније поруке Јункера, сада Мишела, треба узети с резервом јер највероватније неће бити они задужени и одговорни за пуноправно чланство земаља Западног Балкана у ЕУ, напомиње Сурлић.

Расте евроскептичност

Каже да не само у Србији него и у осталим земљама Западног Балкана расте евроскептичност. Грађани не верују да ће њихове земље икада постати чланице ЕУ и сматрају да ту постоје неки скривени услови који се не могу испунити, указује Сурлић.

Сурлић наводи да охрабрује изјава и Мишела и председника Макрона, да ће се приступити некој новој структури приступања Европској унији, односно да ће земље Западног Балкана моћи у различитим брзинама фазно да приступају одређеним институцијама или политикама.

"То би значило да сходно напретку у конкретним критеријумима земље на различите начине могу бити више или мање повезане са Европском унијом и већ пре пуноправног чланства осетити добробити Европске уније. То би била конкретна политика“, указује он.

Ово до сада што смо чули јесте само најава реформе ЕУ и да нема проширења док не дође до те реформе, али то је већ прича која траје више од десет година. На видику нема никакве суштинске реформе унутар саме ЕУ, рекао је Сурлић.

Усклађивање са спољном политиком ЕУ

Сурлић сматра да је то одлучујуће. "Кључно је зато што видимо да је политика проширења заправо стављена у геополитичком контексту. Европска унија, бар сви њени представници су сагласни да они не желе да увозе проблеме и да се Београд и Приштина морају сагласити и постићи пуну нормализацију односа пре било какве приче о чланству", истиче Сурлић.

Према његовим речима, рат у Украјини потпуно мења политички простор и атмосферу. "Сада, попут 90-их и почетком 2000-их, можда се и прогледа на неке формалне критеријуме, а за узврат понуди јаснија перспектива чланства Западног Балкана. То више није интерес само земаља Западног Балкана, него интерес земаља чланица ЕУе да имају сигурнији европски континент", подвукао је Сурлић.

Промена методологије ЕУ

"Ми видимо константну промену методологије, али овде за Србију много важнији су политички услови који се, пре свега, тичу нормализације односа са Приштином и који се тичу усаглашавања са спољном политиком ЕУ. Конкретно мислим на санкције Русији. У овом тренутку позиција Србије је неутрална. Она је осудила агресију на Украјину, али не уводи санкције Русији. Али уколико заиста говоримо о будућем чланству ЕУ, све земље укључујући Србију ће морати онда да се усагласе са спољном политиком", рекао је Сурлић.

Да ли ће те санкције бити даље на снази у моменту приступања, то је отворено питање, али свакако да ћемо имати отворен проблем и даље нормализације односа коначног договора између Београда и Приштине и без тога не можемо уопште говорити о било каквој перспективи пуноправног чланства Србије и ЕУ, истиче Сурлић.

Дијалог је клинички мртав

О наставку дијалога се разговарало и на маргинама стратешког самита на Бледу. Посредник у дијалогу Мирослав Лајчак сусрео се са Аљбином Куртијем, а данас стиже у Београд. 

"Дијалог је у овом тренутку клинички мртав и Лајчак као посредник покушава по ко зна који пут да оживи дијалог са неком новом рундом преговора, односно састанка на највишем нивоу у Бриселу где би се ствари помериле са мртве тачке", наводи Сурлић. 

У овом тренутку можемо видети да се француско-немачки предлог и анекс из Охрида не примењују, не примењује се чак ни у потпуности план о три тачке за деескалацију ситуације на северу Косова, Европска унија је претила врло строгим санкцијама, међутим, ми видимо да су се те санкције зауставиле на врло симболичном нивоу према Приштини и наравно да онда постављамо питање кредибилитета посредника, кредибилитета Европске уније, рекао је Сурлић. 

Док год овај процес траје, постижу се споразуми, а нема санкција за једну или другу страну за неиспуњавање тачака споразума, ми не можемо говорити о било каквој успешности самог процеса, додаје он. 

Када је питање санкција најавио француски председник, он је рекао да и Београд и Приштина чекају нове мере уколико не буду пронашле одговарајуће решење, ако се не буду понашале одговорно, ту се помиње кидање визне либерализације. 

Приштина не испуњава обавезе 

Сурлић каже да се поново прибегава изједначавању две стране, мислим да је то погрешна политика, морало би да се истакне да у овом тренутку је Приштина та која не испуњава обавезе и да Приштини прети укидање визне либерализације које би требало да почне следеће године.

Указује да није испуњен суштински захтев, то је примена Заједнице српских општина.

"Наравно да предстоје врло тешки услови пред Београдом у испуњавању тачака споразума, али оно око чега смо се сагласили је свакако да је Заједница српских општина, нормалан живот Срба на Косову, суштинска аутономија, нешто што је пресудно за њихов опстанак на територији Косова и са чим нема никакве калкулације, а за то би требало имати више слуха и поштовања од највиших европских адреса укључујући Макрона", закључио је Сурлић.