Ближе се избори – који су извесни и који коме одговарају

Председник Србије Александар Вучић рекао је у Атини да убрзо следе избори и да опозиција не одлучује који ће то избори бити. Подсетио је да су могли да одлучују када ће да буду, јер су им то нудили.

"Још једном им честитам на тој победи у Београду, кажу да ће бити неизвесно у Србији, ја сам сигуран, немам никакве сумње да је то тако. За нас нема лаких утакмица, лаке утакмице постоје само за оне који те утакмице лако губе", каже председник Вучић. 

А о изборној утакмици, стиче се утисак, говори се од затварања бирачких кутија на претходним изборима – априла 2022. 

"Зато што је процена доминантно владајуће коалиције да њима одговара нека врста перманентне изборне кампање. Други важан разлог јесте да се одржава та страначка инфраструктура, када се год говори о изборима, да они не могу да се улење", каже Бојан Клачар, извршни директор ЦЕСИД-а.

За опозицију би, каже, врло вероватно идеална ситуација била уколико би се одвојили локални избори од парламентарних.

Извесно је да редовно на гласање за покрајински парламент и за одборнике на локалу идемо у првој половини 2024. године. О осталима, о том потом.

Деспот Ковачевић: Власти не би одговарало раздвајање избора

Тешко је очекивати било које изборе који ће бити пре редовних, осим ако не буду сви ванредни избори, каже Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука.

"Важно је приметити да власти не би одговарало да раздваја изборе, односно спајање избора увек иде у корист владајуће коалиције, која просто рашири ту енергију опозиције, која би можда била усмерена, рецимо, на Београд. Тако да би поклапање одређених избора или расписивање ванредних са редовним, било вероватно у корист власти“, каже Ковачевић.

Искуство нарочито са прошлих избора је да крупни догађаји, када се догоде током кампање, попут руско-украјинског сукоба, диктирају и теме и неизбежно усмеравају бираче.

"Национални блок је имао своје добре резултате на претходним изборима и чини ми се после избора још један већи узлет. Ипак, чини ми се да је, са грађанским протестима који се десили, веома упитно који има коју снагу. Видимо различита истраживања јавног мњења. Оно што је сигурно да ће цензус од три одсто поново бити упитан за многе. Видећемо какве ће се коалиције правити, ко ће с ким ићи, чини ми се ће морати да се прави чвршћи савези", каже Ковачевић.

Понека варница на релацији СНС–СПС

На позиционој сцени без већих турбуленција, кад-кад искочи варница на релацији СНС–СПС. Али како букне, тако се и угаси. На опозиционој – разлази, али и нови покрети, странке.

"Чини ми се да тренутна опозиција покушава да нађе изборне формуле са којима би могли да изађу на следеће изборе. То неће бити вероватно једна листа, али ће све ићи ка томе да тих листа буде мање него што их је бивало ранијих година. Када је реч о десно оријентисаној опозицији, код њих је ситуација, када говорим о њиховом потенцијалу и о темама, много једноставнија", каже Клачар.

Према његовим речима, на резултат десно оријентисане опозиције у Србији мање ће утицати то како ће они наступити, а више колико ће у кампањи бити присутна тема Косова и Метохије, да ли ће бити одређених ескалација и како ће се развијати рат у Украјини.

Састав кабинета у Немањиној 11 председник Републике орочио је до 2024. Када је Ану Брнабић предложио за мандатарку у августу 2022, образложио је да она неће бити председница Владе четири године.