Јавна управа по мери грађана и привреде - како Србија троши нову бесповратну помоћ из европских фондова

У новом пакету претприступне помоћи вредном 162,2 милиона евра, 30 милиона евра намењено је реформи јавне управе. Већи део тог новца је директна буџетска подршка, која може да се потроши тек пошто се испуне критеријуми које смо предвидели у стратешким документима.

На тај начин доказујемо Евопској унији да смо постигли напредак, и да европски новац није дат узалуд.

"Нови Секторски реформски уговор који смо потписали са Европском комисијом и који се финансира из финансијске перспективе ИПА 22 износи 30 милиона евра, од чега ће 26 милиона бити опредељено за директну подршку буџету Србије, а остатак средстава за пројекте техничке подршке чији је циљ да нам помогну у овом вишегодишњем процесу имплементације овог инструмента", каже Мила Станковић, в.д. помоћнице министра државне управе и локалне самоуправе.

Имајући у виду да нова Стратегија мења фокус реформе јавне управе ка грађанима и акценат се највише ставља на квалитет услуга, на транспарентност, на одговорност, Станковићева очекује да овај инструмент помогне да за три до четири године "заиста можемо и пред грађане да изађемо са озбиљним резултатима у овој области".

ЕУ која већ годинама финансијски и на сваки други начин помаже процес реформе јавне управе, увек инсистира на томе да грађанин мора бити у центру. И грађани и привреда морају да се увере на терену у делотворност реформе, кажу у Делегацији ЕУ и зато им је стало да помогну Влади у напорима да створи ефикасну јавну управу.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији каже да грађани Србије заслужују да имају модерну, ефикасну, транспарентну и професионалну јавну управу, а то је и њихово очекивање од будуће чланице Европске уније.

"Европска унија ће стога наставити да пружа Србији стручну и финансијску подршку у овом процесу. Због тога су Србија и ЕУ недавно потписале споразум о новом пакету помоћи ЕУ у износу од преко 162 милиона евра, који укључује и износ од 30 милиона евра намењен секторској буџетској подршци, конкретно реформи јавне управе. Ова бесповратна средства треба да допринесу спровођењу конкретних реформских мера у периоду 2023-2025", напомиње Халачева.

Како се мери напредак

О учињеном напретку Србија једном годишње извештава Европску комисију. А како се тај напредак мери?

Мила Станковић каже да су критеријуми врло стриктни и унапред прописани.

"Ради се о генералним критеријумима и ту се првенствено мисли на напредак у спровођењу реформе јавне управе, реформе јавних финансија као и транспарентности буџета и макроекономске политике. Други сет критеријума су варијабилни критеријуми о којима преговарамо. Ми смо претходне две године посветили врло интензивним и захтевним преговорима са Европском комисијом и у том периоду успели смо да искристалишемо шест релевантних и врло захтевних варијабилних критеријума о којима ћемо извештавати у наредне три године", каже она.

Досадашња искуства охрабрују, јер су сва очекивања Европске уније углавном испуњена. Србија је препозната као пример добре праксе у коришћењу Секторске буџетске подршке, а неретко у томе помаже другима у региону. На то су поносни у Министарству државне управе и локалне самоуправе којима је главни циљ јавна управа по мери грађана и привреде.