Весић: Нови закон о планирању и изградњи је прогресиван, напредан и омогућава да се бриже гради

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о планирању и изградњи. Опозиција је гласала против и најављује жалбу Уставном суду.

Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, рекао је да су најважније измене овог закона то што ће се убрзати издавање грађевинских дозвала, што ће градња бити сигурнија, а грађани више заштићени.

"Овим законом је уведено решење за велики проблем који је постојао деценијама, бар у Београду. То је када се гради нека зграда и дође до несреће у којој се нанесе штета суседним зградама“, рекао је Весић, гостујући  у Београдској хроници.

Сада се, каже, уводи обавеза инвеститора да пре почетка радова мора да преда полису осигурања штете трећим лицима, што значи да ако се деси нека несрећа, они који претрпе штету могу да је наплате, што нису могли станари у Дубљанској или Видовданској.

Колико ће бити осигурање, одређује осигуравајући завод, зависно од тога у ком делу града градите и какво је стање околне зграде, навео је министар.

Већа одговорност за издавање грађевинских дозвола

Рокови за издавање грађевинских дозвола су веома кратки, 28 дана, каже Весић и напомиње да је сада је уведена већа одговорност оних који их издају .

"То значи да више та одговорност није само прекршајна, она је врло стриктна, тако да ће сви морати да се држе својих обавеза да издају грађевинске дозволе у реалном времену“, рекао је Весић.

Истакао је да је овим законом уведена и заштита животне средине, јер пре добијања употребне дозволе инвеститор мора да преда доказ о кретању грађевинског отпада.

"До сада се дешавало да инвеститор ангажује некога да одвезе грађевински отпад. Нажалост, многе од тих компанија су биле несавесне, сипале су тај отпад где год су хтеле и тако су се стварале дивље депоније. Сада је немогуће добити употребну дозволу без доказа о томе да је грађевински отпад предат овлашћеном оператеру", рекао је Весић.

Већа заштита објеката под заштитом културе

Такође, каже, уведена је већа заштита објеката који су под заштитом културе.

"До сада је био случај да су заводи за заштиту били углавном прегласавани на комисијама, тако да неке зграде или куће који су под заштитом нису могле да буду заштићене, иако су то заводи желели" , рекао је Весић.

Сада је, истиче, уведено право завода да може да, приликом израде урбанистичких планова, захтева израду студије заштите објеката који су означени као културно наслеђе.

"Они имају рок од 12 месеци да ту студију израде и та студија постаје саставни део урбанистичке документације без могућности да их неко прегласава", објаснио је Весић.

"Имају право да у културно-просторним целинама утичу чак и на изглед фасада за објекте који нису под заштитом, како се не би десило да се направи нека фасада која угрожава амбијент. Поред тога, имају право и на конзерваторски надзор", рекао је Весић.

Увођење енергетског пасоша

Весић је истакао да је веома важно што се овим законом, приликом продаје нових станова, уводи обавеза енергетског пасоша.

"То је прво за нове зграде, јер је фер и поштено да грађани и грађанке који купују некретнину знају какво је енергетско својство те некретнине, колико ће плаћати грејање, колико ће плаћати неке друге дажбине“, објаснио је Весић.

Што се тиче старих зграда уведена су три рока за добијање енергетског пасоша. 

"Први рок је три године за зграде које су у власништву државе, што држава мора да уради. Други рок је пет година за зграде које су у власништву правних лица, односно компанија. И последњи рок је десет година за зграде у којима живе физичка лица, односно станари. Али они не плаћају израду те студије, већ то за њих плаћа локална самоуправа“, рекао је Весић. 

Укидање накнаде за конверзију земљишта

Много примедби опозиције односиле су се на укидање накнаде за конверзију земљишта.

"Они су били против свих изменама, они су сматрили су да не треба да имамо енергетске пасоше, били су против свих измена које су добре за грађане", рекао је Весић.

"Нажалост, конверзија у нашем закону постоји 12 година. За 12 година држава је наплатила нешто мало више од 30 милиона евра. Заробила је 5.000 локација и највећи број тих локација су у ствари компаније у стечају", навео је Весић.

Уклањење клима са фасада

Грађане је изненадила најава прописа који налаже уклањање клима са фасада зграда. 

"Није нормално да на Влади Србије имате климе на пољу или у Кнез Михаиловој, у зградама које су под заштитом и које су старе по 150 година. Такву ситуацију немате нигде у Европи. Прошетате се Паризом, или Прагом, или било којим другим градом који има уређени центар као Београд, видет ћете да то не постоји", рекао је Весић.

Време је, каже, да водимо рачуна о нашој култури и о томе да заштитимо оно што  чувамо, а то је доказ о томе како се развија наш град.

"Тако да то је нешто што је такође део овог закона", рекао је Весић.

Истакао је да је овај закон прогресиван, напредан, прихвата све директиве Европске уније, штити грађане и омогућава да се више гради и да земља више напредује.