Бисенић: Приштина рачуна да тврдоглаво и агресивно понашање може да јој се исплати
Новинар и дипломата Драган Бисенић, коментаришући поруке са НАТО самита у Вилњусу, каже за РТС да је НАТО-у и међународној заједници најбитнија тзв. деескалација на Косову и Метохији, да процеси више не иду у правцу могуће конфронтације. Наводи да је то декларативно припремљено и да су сви спремни да то прихвате, али да и даље нема никаквог помака када је реч о Заједници српских општина. Указује да понашање Приштине, које је тврдоглаво и агресивно, може некада и да се исплати и чини му се, како каже, да је ово просто извесна куповина времена док не дође нека следећа криза.
Драган Бисенић истиче да самит у Вилњусу, главном граду Литваније, има две централне теме, то је свакако Украјина, унутрашња питања која се тичу НАТО-а, али и да је стицајем околности било речи и о Косову и Метохији.
Оцењује да упозорења од стране НАТО-а постоје већ практично од почетка кризе, од 28. маја, када се НАТО огласио и када је позвао на деескалацију и када је исказао своју спремност да одржи ред и мир на КиМ, преко, наравно, свог учешћа у снагама Кфора.
"Када саберемо све оно што се појавило ових дана, изјаве с албанске стране, Куртија, затим изјаву Мирослава Лајчака од јуче, па затим неке вести које долазе из неименованих извора, претпоставља се да је све спремно за такозвану деескалацију, односно да све стране учине одређене кораке који су потребни да би се прекинуле демонстрације, значи протести Срба на Косову", указује Бисенић.
Како до деескалације, шта се очекује од албанске стране
Истовремено, јуче се Мирослав Лајчак састао са Бесником Бисљимијем, а након тога саопштено је да је влада у Приштини спремна да повуче косовске снаге за 25 одсто из општинских зграда и да после лета буду ванредни локални избори.
Бисенић коментарише да то није заправо оно што се очекује од албанске стране, да није реч о томе "да ли ће се повући овај или онај проценат"
"Значи, реч је о томе да се ствари доведу у статус quо аnte. Оно како је било пре почетка кризе. Заправо ми можемо да закључимо да је смисао онда свих ових криза померење границе лагано, померење границе које на крају треба да доведе до рушења Бриселског споразума у делу који се тиче Заједнице српских општина. Ако ви повучете 25 од 100 полицајаца са севера Косова, а не треба да буде ни један од 100, онда ви опет нисте испунили захтев који је потребан. Али у овим околностима, знате, понашање које је тврдоглаво и агресивно може некада и да се исплати", сматра дипломата.
Појашњава да заправо нико неће да се толико мучи да се оријентише искључиво на то мало питање "да ли је то овај проценат или онај проценат", већ да сви желе да се, као што и сами говоре, усмере на ту велику слику.
"Та велика слика значи потписивање свеобухватног споразума о нормализацији, постављају се различити рокови. Будући да је ова криза узела месец и по дана, вероватно ће узети цела два месеца, онда значи у каснијим месецима све то треба да се збије и да се доведе у неки ред. Дакле, те су амбиције", истиче Бисенић.
"Куповина времена док не дође нека следећа криза"
Указује да је НАТО-у и међународној заједници најбитнија та тзв. деескалација, да процеси више не иду у правцу могуће конфронтације.
То значи, наводи, да се албански градоначелници повуку из четири зграде скупштина општина, да Срби престану да протестују и да демонстрирају, да се повуку такође и снаге безбедности Косова у одређеној мери и да се припреме тзв. нови избори.
"Све је то декларативно припремљено и спремно, сви су спремни да то прихвате, међутим и даље нема никаквог помака чини се када је реч о Заједници српских општина, о стварању атмосфере и услова за стварање Заједнице српских општина. И мени се чини да је ово просто извесна куповина времена док не дође нека следећа криза", поручује Бисенић.
САД и НАТО неће сукоб са Русијом
Бисенић сматра да су сви они који су очекивали да ће Украјина у садашњим условима бити примљена у НАТО, односно да ће јој бити дате гаранције да ће бити примљена у НАТО, наивни људи, односно нереални.
"Јасно је да САД и НАТО не желе да уђу у директан сукоб са Русијом, јер увлачење и укључивање Украјине с ратом у НАТО, практично значи да би цео НАТО био у сукобу с Русијом. И то нико неће", наглашава новинар.
Наводи и да може да се претпостави из садашњих процеса да постоје неки контакти између Русије и САД на извесном експертском нивоу и то, како истиче, не на неком средњем, него на прилично високом експертском нивоу да се крене и да се пронађе неко дипломатско решење, јер до садашња контраофанзива у Украјини није дала резултате.
"Уколико она не буде успешна, онда ће питање чланства Украјине у НАТО-у бити просто депласирано, као што је и рекао генерални секретар Јенс Столтенберг. Значи, све зависи од тога шта ће се догодити у наредних месец-два дана на украјинском фронту", закључује Бисенић.
Коментари