Шпанско председавање ЕУ, да ли је Србија корак ближа придруживању

Мадрид на челу Европске уније пети пут. За шест месеци председавања предвидели су четири приоритета. Палицу преузима од Шведске и ту се види континуитет. Усредсредиће се на зелену агенду, економски развој и јачање јединства Европе.

"Најважније питање на које морамо да одговоримо је како видимо ЕУ у наредне четири до 10 година. Верујем да је потребно да обезбедимо више суверенитета и политика, као и да пронађемо заједничке одговоре на питања", поручује шпански премијер Педро Санчез.

Председница Европске комисија Урсула фон дер Лајен да je немогуће замислити ЕУ без Западног Балкана, Украјине и Молдавије.

"Када замишљамо како ће изгледати Европа...Можемо ли замислити ЕУ без Западног Балкана, Украјине и Молдавије, који су сви под утицајем Кине и Русије? Немогуће", каже Фон дер Лајенова.

На тесту јединство

Од почетка рата у Украјини, оцењују предстваници цивилног друштва, постоји консензус у Унији да је на тесту јединство чланица о кључним питањима.

Страхиња Суботић из Центра за европске политике објашњава да то подразуме снажнију помоћ и сарадњу са државама Западног Балкана, али и са другим државима, кандидатима, јер се списак проширио.

"Шпанија наглашава да је нужно да ЕУ настави интерно да се реформише, паралело, координисано са Западним Балканом, да би Унија била спремнија за апосорпцију управо нових, потенцијалних држава чланица", указује Суботић.

За разлику од штедљивих Швеђана, како пише немачки Дојче веле, шпанска влада неће штедети на представљању. Неформални састанци Већа, посебно самити челника Уније, одржаваће се на 22 адресе, чак и на острвима попут Канарских и Мајорке.

Да ће приоритет Мадриду бити проширење, преноси шпански амбасадор.

"Постоји могућност да се у децембру на међувладиној конференцији отворе кластери са Србијом, мада нисам сигуран јер о доста тога још треба да разговарамо. Шпанија жели да види Србију у ЕУ и све земље региона. Једна од најважнијих ствари је усаглашавање Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ, која предвиђа и увођење санкција Русији", каже амбасадор Шпаније у Србији Раул Бартоломе Молина.

Изазови пред Мадридом

Осим тог питања, евроинтеграције Србије оптерећене су и питањем Косова и Метохије. Тензије забрињавају Молину, али се нада да ће преговори довести до решења.

Шпанија на почетку председавања има и унутрашње изазове – за три недеље чекају је превремени парламентарни избори.

"Поглавље 35 у преговарачком процесу говори о нормализацији односа, а не о признању. У Шпанији, у главним странкама постоји консензус да чак и ако дође до промене Владе, неће бити промене става. Консензус о том питању се неће променити“, сматра Молина.

"Србија трпи последице"

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручује да Србија неоправдано није отворила већи број кластера и поглавља, као и да је то последица неспровођења Бриселског споразума од стране Приштине

"Србија трпи последице неодговорног понашења Приштине, јер углавном гледају симетрију. Урадити све што је до нас. Кад је реч о европским интеграцијама то је испуњавање критеријума и мерила која су пред нас постављена“, наводи Дачић.

Истиче да међународна заједница, укључујући и Европску унију,  мора да изврши већи притисак на Приштину да би дошло да напретка у дијалогу.

Након шест месеци, Шпанију ће на челу Уније наследити Белгија, а затим председавање преузима Мађарска. То троје одредиће главна питања којима ће се Брисел бавити наредних 18 месеци.