Читај ми!

Пољопривредници траже сигурност и јасна правила уместо обећања – шта очекују од нове власти

У претходном периоду пољопривредни произвођачи суочавали су се са многим проблемима – од климатских промена, преко смањених приноса до ниских откупних цена и изостанка обећаних подстицаја. Због тога од будућег министарства, пре свега, очекују да им буде партнер, али и да успостави аграрну политику која ће омогућити дугорочну предвидивост, независно од тога да ли ће се и којом брзином смењивати министри.

Пољопривредници траже сигурност и јасна правила уместо обећања – шта очекују од нове власти Пољопривредници траже сигурност и јасна правила уместо обећања – шта очекују од нове власти

У постојећој аграрној политици доста ствари треба променити, сматра Јанчо Паљо из Удружења пољопривредника Арадац. Пре свега, морају се утврдити тачни датуми исплате свих подстицаја.

"Цене морамо да знамо унапред, како бисмо знали да ли се исплати то што радимо. Тржиште мора да се уреди, да се не дешава да сви више зарађују од нас који производимо храну. Зарађују продавци репроматеријала, зарађују накупци, трговци, извозници, а примарни произвођачи су у губитку", објашњава Паљо.

Један од задатака требало би да буде и преиспитивање досадашњих конкурса.

"Државни су донекле и били коректни, али покрајински су ужас. Ту је пролазио само онај ко је био близак власти. Ја сам из Арадца, то је код Зрењанина, и на локалу треба преиспитати шта се дешавало са конкурсима за пољопривреду, где је и коме новац отишао, као и како је спроведена лицитација. Земљу су, такође, добијали привржени странци", наводи.

ПИО за пољопривреднике међу приоритетима

Плаћање пензијског и инвалидског осигурања још је један од камена спотицања пољопривредника.

"Прво треба видети колико је оних на које се дугови воде умрло и шта је све ненаплативо. Не можете ви неког ко има 70 година натерати да плати себи стаж за пензију. Нереално је и да неко ко је 40 година уплаћивао доприносе има пензију исту као онај ко је уплаћивао 15 година, јер је пољопривредна пензија око 26.000 динара. ПИО треба да плаћају само професионални пољопривредници", сматра Паљо.

Додаје да би сви професионални пољопривредници требало да буду у систему ПДВ-а, јер би једино тако пословали под истим условима. Сматра и да би, уколико субвенције касне, морала да се уведе камата на кашњење.

Пољопривредници морају да имају предвидивост пословања

Такође, мора се утврдити тачан број газдинстава и грла стоке. Не верује у наводе да се сточни фонд увећава, јер стање на терену показује супротно.

"Некада на селу није било куће без краве или неколико свиња. Данас и ми на селу купујемо млеко и месо у продавници. Нема стабилности и предвидивости. Да би се добила крава треба да прођу три године. А мере се мењају од године до године. Исто је и са воћарством. Воћке почињу да рађају тек у четвртој или петој години. До тада имате само улагања, нема прихода. За ратарство је потребна предвидивост од најмање три године. А ми нисмо знали из месеца у месец шта ће бити", каже Паљо.

Сточар Ненад Симић се годинама бави товом. Тренутно на фарми има 700 грла и, како каже, радо би повећао производњу уколико би се услови пословања побољшали. За сада највише говеда извози у Црну Гору. Уредна исплата премија и субвенција требало би да буде приоритет министарства. Такође, потребно је да се у продаји раздвоје домаћи производи од меса и млека од увозних.

"Главни проблем пада сточног фонда у Србији су увоз меса и месних прерађевина, као и млека и млечних производа. Да би наши пољопривредници и сточари опстали и да би се повећала производња треба ускладити цену млека на тржишту. Она тренутно износи 30 динара по литру, а требало би да буде између 55 и 65 динара плус премија. Тако би се остварио значајан помак у производњи млека, повећању фонда музних крава, а самим тим и повећању броја телади која би се користила за даљи тов", наводи сточар из Ваљева.

Дозволе и сертификати за увоз животиња

Проблем који би будуће министарство требало да реши јесте и проблем добијања дозвола за увоз животиња за тов.

"Законски рок за добијање дозвола је 20 дана, а код нас се на решења чека и по више месеци. Kада држава распише програм доделе пољопривредних кредита са минималном каматом и грејс периодом од шест месеци, пољопривредници не могу то да искористе онако како би требало за набавку грла, јер се дозволе чекају и по три, четири месеца. Те месеце губе од грејс периода и упадају у финансијске проблеме", објашњава Симић.

Овај сточар очекује и да се сертификати за увоз ускладе са другим земљама, јер се на решења чека и више од пола године.

"Србија не прихвата услове европских земаља. На пример, увоз телади из Холандије, Хрватске, Чешке није могућ, јер је код њих заступљен сетотип три вакцине против плавог језика, а код нас серотип четири. Иако су сва грла или вакцинисана или им је урађен ПЦР тест на плави језик наша земља то не признаје и не жели да усклади сертификате", сматра Симић и додаје да би на челу овог ресора требало да се нађе неко ко се залаже за опстанак пољопривреде.

Успостављање Управа за сточарство и за рад саветодавних служби

Из Удуржења Агропрофит поручују да би законом требало дефинисати рад будућег министарства. Након тога обавезно би требало формирати Управу за сточарство.

"Ова нова управа требало би систематски да прати стање у сточарству, унапређује одгајивачко-селекцијски рад, обезбеди поуздане производне и тржишне евиденције и предлаже мере за стабилизацију и развој сточарства. Посебно је важно да одлуке о увозу буду засноване на реалним потребама домаћег тржишта, уз примену законом дозвољених мера заштите домаће производње", каже Чедомир Kецо из Удружења "Агропрофит".

Такође, требало би успоставити Управу за рад саветодавних пољопривредних и прогнозно-извештајних служби.

"Ове службе имају обавезу да пружају стручну и административну помоћ пољопривредним газдинствима и да по могућности постављају огледе за биљну и сточарску производњу. Дужне су да министарство информишу о стању усева и воћњака и кретању сточарске производње на подручју које обухватају својим радом. Због рационализације посла међусобно сарађују, пре свега, у размени стручњака за поједине секторе као што су нове технологије, механизација. Управа одобрава постављање огледа и праћење резултата уз сарадњу са Управом за биље", појашњава Kецо.

Омбудсман за храну што пре треба да почне да ради

У недавно усвојеној Стратегији пољопривреде предвиђено је и увођење омбудсмана за храну, као механизма заштите интереса произвођача и потрошача. Због тога би ова институција што пре требало да буде формирана.

"Основна улога омбудсмана за храну била би да допринесе успостављању праведнијих и транспарентнијих односа у ланцу производње, откупа, прераде и продаје хране. Посебан акценат био би на заштити малих произвођача, праћењу непоштених трговачких пракси, унапређењу уговорних односа и решавању проблема који настају између учесника на тржишту", каже Kецо.

Преиспитивање ефеката постојећих мера подршке

Задружни сектор има велика очекивања од будућег министарства, пре свега, због тешког стања у домаћој примарној пољопривреди и задругарству.

"Неопходна је координација институција из различитих области – пољопривреде, трговине, финансија, и предузмање интервентних мера у циљу заштите домаће пољопривредне производње при различитим поремећајима на тржишту, у ублажавању последица елементарних непогода, спречавања неконтролисаног увоза пољопривредно-прехрамбених производа и других фактора који угрожавају домаћу пољопривреду, а које су упорно изостајале у претходним годинама или су биле недовољне за решавање проблема примарне производње", каже мр Јелена Несторов Бизоњ из Задружног савеза Војводине.

Политика подстицаја задругарству мора бити унапређена, уз њену транспарентност и предвидивост, а у интересу примарне пољопривредне производње. Уз то потребно је анализирати ефекте досадашњих мера.

"Све мере пољопривредне политике и политике руралног развоја, почевши од директних плаћања до кредитне подршке у пољопривреди су неопходне. Међутим, унутар њих је потребно направити квалитетну анализу досадашњих ефеката и определити што квалитетније будуће мере. Улога земљорадничких задруга до сада није била довољно препозната ни у области директних плаћања, ни у другим мерама, а нарочито у области инвестиционих подстицаја, што је свакако потребно мењати”, објашњава Јелена Несторов Бизоњ.

Удруживање као приоритет

Овај савез је и до сада био и те како активан у подношењу предлога за нагомилане проблеме, али у државним органима нису имали саговорнике, због чега се надају да ће се ова пракса променити.

"Земљорадничке задруге и задругари, послују већ годинама у тешким условима, почевши од негативног утицаја суше, недостатка воде за наводњавање, до ниских тржишних цена пољопривредних производа уз несразмерно високе трошкове производње и друге поремећаје на тржишту, што је значајно исрпило њихове капацитете. И поред наведеног, задруге су подносиле терет кризе за своје задругаре и кооперанте годинама, обезбеђујући им услове за рад, уз пословање на регуларном тржишту и плаћање свих пореза и доприноса држави, а при томе су захтеви задружног сектора од стране државе игнорисани”, наводи Несторов Бизоњ.

Задружни савез Србије очекује јасну, дугорочну и предвидиву аграрну политику уз доследну примену прописа. Пажња би требало да буде усмерена на удуруживање, јер је то предуслов за јачање конкурентности, сигурнији пласман производа и опстанак села. Такође, предалажу формирање Министарства за развој предузетништва и задругарства.

"Формирањем посебног министарства омогућило би се систематичније спровођење мера подршке малим и средњим предузећима, предузетницима и задругама, уз бољи приступ финансирању, савременим технологијама и домаћем и иностраном тржишту. Посебна пажња била би посвећена развоју производних капацитета, прераде, трговине, заштити домаћих производа и подстицању нових облика пословног повезивања", каже Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

Спречавање неконтролисаног увоза и јачање инспекцијских служби

На домаће произвођаче неповољно утиче увоз пољопривредних производа у периодима када постоји домаћа понуда.

"Произвођачи који су већ уложили средства у производњу често се налазе у ситуацији да своје производе продају по ценама које не покривају у потпуности трошкове производње. Истовремено, недостатак обртних средстава и отежана наплата потраживања додатно смањују њихову способност да финансирају нову производњу и неопходне инвестиције", наводи Михаиловић.

Посебна значај има јачање инспекцијских служби како би се обезбедила доследна контрола квалитета, порекла и промета пољопривредно-прехрамбених производа, као и спречавање нерегуларности које нарушавају тржишну конкуренцију и угрожавају домаће произвођаче.

"За земљорадничке задруге посебан проблем представљају и недовољно развијени капацитети за складиштење и прераду производа, као и ограничене могућности за самосталан наступ на тржишту. Зато је неопходно стварати услове за веће повезивање произвођача, развој задружне инфраструктуре и јачање преговарачке позиције задругара у односу на откупљиваче и трговинске ланце", објашњава Михаиловић.

Повољни извори финансирања и прилагођавање климатским променама

Да би се ревитализовало задругарство предлажу доношење свеобухватне стратегије развоја задругарства, успостављање посебних, повољних кредита за задруге укључујући бескаматно финансирање, подстицање запошљавање стручњака у задругама, као и континуирану едукацију и промоцију задругарства.

Приоритет мора бити прилагођавање климатским променама, као и проширивање подршке улагањима у системе за наводњавање, осигурање усева, модернизацију и дигитализацију производње.

"Све чешће суше, екстремне температуре, непогоде и нестабилни временски услови непосредно угрожавају приносе и економску сигурност произвођача. Због тога предлажемо формирање посебног стручног тела за праћење утицаја климатских промена на пољопривреду, које би окупљало представнике надлежних институција, научне заједнице, стручних служби и произвођача", каже председник ЗСС.

Искуства развијених европских земаља показују да су стабилна аграрна политика и снажно задружно организовање међу кључним предусловима конкурентне и одрживе пољопривреде.

Европски произвођачи су, наводе стручњаци, тржишно снажнији управо зато што су у великој мери организовани и повезани. Задруге им омогућавају заједничку набавку, маркетинг, контролу квалитета, приступ инвестицијама и стручну подршку, а у појединим секторима представљају основу одрживости целокупне производње.

петак, 20. новембар 2026.
9° C