Читај ми!

Радојка Николић о економским изазовима нове владе - домаћа привреда, ЕПС и НИС међу приоритетима

Нова влада Србије суочиће се са задатком да истовремено очува макроекономску и фискалну стабилност и дугорочно промени досадашњи модел привредног развоја, сматра економска новинарка и уредница портала "Магазин Бизнис" Радојка Николић. Истиче да је потребно веће ослањање на домаћу привреду и инвестиције, док ће међу приоритетима бити и решавање проблема у енергетици, посебно у Електропривреди Србије и Нафтној индустрији Србије.

Конститутивном седницом Народне скупштине почиње нови институционални циклус. Пред будућом Владом Србије биће бројни економски изазови.

Економска новинарка и уредница портала "Магазин Бизнис" Радојка Николић рекла је да ће највећи изазов нове владе бити тај што ће морати да ради на два нивоа - да одржава текућу макроекономску и фискалну стабилност и дугорочно промени досадашњи економског модела.

Према њеним речима, модел који се заснивао на великим државним улагањима у инфраструктурне и капиталне пројекте и великом ослањању на стране инвестиције више није довољан.

Стране инвестиције опадају, а део инвеститора одлази након што је искористио државне субвенције. Истовремено су порасли трошкови рада и енергије, па су се променили и услови због којих су стране компаније долазиле у Србију.

“Потребне су другачије врсте инвестиција. Оно што је такође важно јесте да се развија домаћа привреда, да се помогне домаћим инвеститорима, поготово у сегменту малих и средњих предузећа којих има доста који би могла другачије и рационалније користили субвенције“, истакла је Николићева.

Као једну од могућности за подршку привреди навела је оснивање домаће развојне банке, али на другачијим основама од оних на којима је функционисала Развојна банка Војводине.

Подсетила је и да привредници годинама траже повратак пореских олакшица за инвестирање у развој, које су раније постојале, а затим су укинуте.

Енергетска стабилност међу приоритетима 

Говорећи о стању у Електропривреди Србије, Николићева је оценила да ће то бити једна од тема којима ће нова влада морати посебно да се бави.

“Али оно што се види из програма Студентске листе, то је да ЕПС треба да остане у државном власништву и да све компаније које су од виталног значаја за привреду и економију земље треба да буду у државном власништву”, рекла је Николићева.

Навела је да је ЕПС ове године, нарочито због лоше хидролошке ситуације, принуђен да увози електричну енергију.

Сматра да је потребно утврдити да ли је било губитака, како се управљало компанијом и на основу чега су они настали.

Истовремено, указала је на то да Србија неће моћи да избегне увоз струје све док не изгради довољно производних капацитета.

"Ту су заиста потребне фундаменталне промене, с једне стране у начину на који добијате енергију, а са друге у начину на који се управља једном тако великом и значајном компанијом", рекла је Николићева.

Додатни изазов представља то што се највећи део електричне енергије у Србији добија из угља, док Европска унија захтева декарбонизацију, односно смањење производње из термоелектрана.

Николићева је подсетила да програм Студентске листе предвиђа да ЕПС остане у државном власништву, као и да компаније од виталног значаја за привреду и економију земље треба да буду у власништву државе.

Када је реч о НИС-у, оценила је да ће то бити изазов за сваку власт, јер је реч о веома значајној компанији и једном од главних снабдевача на домаћем тржишту, која је истовремено и извозник нафтних деривата. Подсетила је да је компанија под америчким санкцијама и да одлуке о њиховом укидању не зависе од нове владе, већ од америчке администрације и Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК).

Према њеним речима, одобрено је окончање преговора до 28. фебруара, док је за наставак рада НИС-а важна и лиценца која је издата до 11.

Коначни статус компаније и питање власништва биће јаснији тек када се заврши процес преговора и евентуална продаја.

Одлука Приштине о струји имаће економске последице

Говорећи о одлуци Приштине да забрани увоз електричне енергије од српских компанија, уз повремени изузетак за "Електросевер", Николићева је оценила да је реч о политичкој одлуци са економским последицама.

Објаснила је да је питање снабдевања повезано са споразумом о енергетици између Београда и Приштине, који предвиђа коришћење српске електромреже. Србија, међутим, није пристала на такав аранжман, јер би потписивање споразума, како је навела, значило и потписивање међудржавног споразума.

"Власт у Приштини је донела једну политичку одлуку са економским последицама", каже Николићева.

Према њеној оцени, та одлука ће се највише одразити на потрошаче у осталом делу Косова и Метохије, изузимајући четири општине на северу, које су, како је навела, изузете по Бриселском споразуму.

Приштинска страна ће морати да набавља скупљу електричну енергију и користи преносне мреже Црне Горе, Албаније и Северне Македоније.

"Сами су себи направили штету", рекла је Николићева

Додала је да ће четири општине на северу Косова и Метохије наставити да добијају струју преко српске електромреже, док ће последице одлуке осетити становништво у остатку покрајине.

Четвородневна радна недеља 

Говорећи о предлогу четвородневне радне недеље уз исту плату, оценила је да такав модел није могуће применити у свим делатностима, али да би у појединим областима могао да буде одржив.

Као пример је навела компанију „Микроелектроника“, која је 1. октобра почела да примењује радну недељу од 32 сата, односно четири радна дана по осам сати. Према њеним речима, компанија се за тај модел припремала пет до шест година. Навела је и пример фирме из Суботице, која ради четири дана недељно по десет сати, чиме се задржава укупно 40 радних сати.

"То је врло специфично и не може свуда, али тамо где може, вероватно ће се идентификовати у којим областима је то могуће. Ако људи то прихвате и ако се боље осећају, зашто да се не примењује? Људи су и овако оптерећени послом од јутра до сутра, а овако добијају један дан више да се регенеришу и да се одморнији и спремнији врате на посао", закључила је Радојка Николић.

уторак, 17. новембар 2026.
10° C