Колико Србија може без нафте из Јанафа, скупа струја из увоза додатно оптерећује ЕПС

Транспорт нафте преко Јадранског нафтовода је обустављен након хаварије на хрватском делу цевовода у петак, између Сиска и Славонског Брода. Из цеви је тада, према проценама, истекло око 500.000 литара нафте.

НИС је у сталном контакту са представницима Јанафа и чека информације о томе када ће нафтовод бити поправљен, а испоруке обновљене, незванично сазнаје РТС. Бензинске станице у Србији за сада су добро снабдевене.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да последице по домаће тржиште зависе пре свега од тога колико ће трајати поправка нафтовода.

"Према опису оштећења, то је нешто што би требало да се поправи у року од пет до десет дана. Наравно, уколико постоје неки скривени проблеми на месту где је дошло до пуцања цеви, можда ће то трајати и нешто дуже. Ипак, верујем да ће квар бити брзо отклоњен", каже Марковић.

Колико дуго рафинерија може да ради без нових испорука нафте

Марковић објашњава да НИС располаже сопственим резервама нафте, због чега краћи прекид транспорта не би требало да угрози рад рафинерије у Панчеву.

"Нафтна индустрија Србије има и сопствене резерве, тако да рафинеријски процес неће бити угрожен. И даље ће се производити деривати, тако да тржиште то не би требало уопште да осети", истиче Марковић.

Подсећа да је рафинерија раније, у периоду санкција и прекида испорука, готово месец дана радила ослањајући се на резерве.

"Уколико месец дана не би могли да поправе квар, онда би могло да дође до потенцијалних проблема", упозорава Марковић.

Према његовим речима, око 80 одсто нафте која се прерађује у Србији потиче из увоза, док домаћа производња покрива приближно 20 одсто потреба.

Низак водостај Дунава ограничава алтернативни транспорт

Јанаф је главни правац снабдевања Србије сировом нафтом, а низак водостај Дунава отежава могућност да се веће количине допреме речним путем.

"Не може се нешто много допремати. Водостај Дунава је и даље низак. Имамо проблем и са увозом угља који долази из Индонезије до луке Констанца, па се баржама довози у Србију за потребе наших термоелектрана. И тај увоз је доста стао", објашњава Марковић.

Наводи да поправка нафтовода и санација земљишта на месту где је нафта исцурела представљају два одвојена посла, при чему би санација земљишта могла да траје дуже.

Србија увози око 26 одсто електричне енергије

Говорећи о производњи струје, Марковић указује да је у октобру Србија из увоза обезбедила 26 одсто потрошене електричне енергије, а да се сличан тренд наставио и почетком новембра.

Као главне разлоге наводи сушу, смањену производњу хидроелектрана, проблеме са допремањем увозног угља, лошији квалитет домаћег угља и честе испаде старих термоенергетских блокова.

"Производња ЕПС-а тренутно може да задовољи око 75 одсто домаће тражње. Значи, 25 до 26 одсто се увози. Тако је било у октобру, а тако је и ових првих десетак дана новембра", наводи Марковић.

Посебан проблем представљају високе цене електричне енергије на берзама.

"Јучерашње цене на нашој берзи, али и на берзама у Европи, у просеку су биле око 350 евра по мегават-сату, а у вечерњим сатима ишле су и до 600 евра", каже Марковић.

Према његовој процени, за увоз потребних количина струје издваја се између осам и девет милиона евра дневно.

"Цене по којима је Електропривреда уговарала електричну енергију нису довољне да задовоље те потребе за увозом, тако да Електропривреди треба још новца да би могла да оствари тај увоз", објашњава Марковић.

Да ли ће бити довољно струје током зиме

Марковић сматра да Србија мора да улаже у нове производне капацитете, посебно у обновљиве изворе енергије и системе за складиштење.

Истиче да соларне електране током зиме имају ограничену производњу, али да њихово коришћење током лета може да омогући очување воде у акумулацијама за периоде када је производња из хидроелектрана слабија.

Додаје да је важно и правовремено планирати увоз струје, односно набављати је унапред по повољнијим ценама, уместо куповине дан за дан.

На питање да ли ће Србија имати довољно електричне енергије током зиме, Марковић одговара да то зависи од могућности увоза.

"Ако се будемо ослонили на увоз и уколико буде средстава, имаћемо", каже Марковић.

Апелује на грађане и привреду да рационално користе електричну енергију како би се смањили трошкови увоза и рачуни потрошача.

"Требало би сви да се потрудимо да штедимо, како бисмо помогли Електропривреди да нема толико велике трошкове приликом увоза, а како бисмо и себи обезбедили ниже рачуне за електричну енергију, нарочито што ће се та цена морати мењати", закључио је Марковић.