Евро и до 120 динара – Узелац: Поједине мењачнице користе ситуацију, не журите са куповином девиза

У појединим мењачницама евро се продаје за 119, па чак и 120 динара, док је званични средњи курс готово непромењен. Уредник портала "Каматица" Душан Узелац поручује да је поскупљење евра у појединим мењачницама пре свега последица психолошког ефекта и повећане потражње за готовином, а не стварне несташице девиза.

"Рекао бих да постоје покушаји неких мењачница да се окористе овом ситуацијом. Постоји врло јасно правило по којем Народна банка Србије ограничава највиши продајни курс у односу на средњи. Нема никаквих проблема, дефицита нити несташице. Све што се дешава краткотрајног је психолошког карактера", истиче Узелац.

Подсећа да је курс евра и у новембру 2021. године био око 117,6 динара, што, како каже, показује да се вредност домаће валуте годинама креће у релативно стабилним оквирима.

Објашњава да грађани који купују девизе у мењачницама чине мањи део укупног девизног тржишта, на којем значајну улогу имају компаније, корпорације и јавна предузећа, укључујући и она која купују енергенте.

"Појачана потражња за девизама је очекивана због сезоне. Грађани који одлазе у мењачнице купују ефективни новац, односно готовину. Данас нико нема проблем да купи девизе преко банкарске апликације. Нема ограничења нити неуобичајено високих курсева", наводи Узелац.

Зашто поједине мењачнице ограничавају продају евра

Према његовим речима, проблеми су настали искључиво у делу тржишта који се односи на готов новац, јер је за његово допремање потребна одређена логистика. Као пример наводи продавницу која уобичајено продаје тону јабука недељно, а затим се изненада суочи са потражњом за десет тона.

"Наравно да је потребно време да се роба допреми и стави на рафове. Тако је и са мењачницама. Ако неко ујутру купи све евре које имају, оне остатак дана немају шта да продају. То се пре свега односи на мање мењачнице, које нису могле да обезбеде довољно готовине у односу на повећану потражњу", објашњава Узелац.

Додаје да би, у случају озбиљнијих поремећаја на девизном тржишту, било логично очекивати и знатно веће промене званичног средњег курса.

"Средњи курс се готово уопште не помера у односу на сву ову причу која се створила, што значи да дешавања немају већи утицај, осим психолошког", оцењује Узелац.

"Случај Алта банке не може да угрози цео банкарски систем"

Говорећи о одузимању дозволе за рад Алта банци, Узелац истиче да се банкарски систем у великој мери заснива на поверењу грађана и привреде.

"Цео систем финансија ослања се на поверење. Врло брзо смо видели шта се дешава када то поверење изостане. Алта банци је пала ликвидност, а када она падне испод одређеног нивоа, активирају се механизми заштите", наводи Узелац.

Објашњава да се слични механизми примењују и у другим случајевима проблема у пословању банака, подсећајући на Агробанку, Привредну банку Београд и Универзал банку.

"Када се саопшти да банка има проблем, онда повериоци крећу да подижу новац, што додатно смањује њену ликвидност. То је један од разлога који може да доведе до стечаја", објашњава Узелац.

Истиче да, према његовим сазнањима, за сада нема индиција да је у случају Алта банке дошло до крупне крађе новца, али да постоје сумње да су одређене радње спровођене супротно банкарским процедурама, што тек треба утврдити.

На питање да ли случај Алта банке може да пољуља поверење у читав банкарски сектор, Узелац одговара да је поверење већ уздрмано, али да то не значи да је угрожена стабилност система.

"Алта банка има око три одсто учешћа на тржишту. Њено пословање је под знаком питања, да ли је исправно, да ли је било проневере, то ће се све утврдити. Али то не значи да је целокупно пословање те банке било неправилно. Банкарски систем је један од најрегулисанијих и најконтролисанијих система, управо зато што је поверење у њега осетљиво", наглашава Узелац.

Сматра да грађани, због ранијих негативних искустава, често реагују страхом и одлучују да подигну новац и онда када за то не постоје економски разлози.

"Страх не можемо увек рационално да објаснимо. Верујем да ће се за неколико дана ситуација смирити и да ће грађани схватити да нема разлога за бојазан", каже Узелац.

"Тиха дискриминација" руских држављана

Посебан проблем, према речима Узелца, имају руски држављани и предузетници који су били клијенти Алта банке, а сада покушавају да отворе рачуне у другим банкама како би наставили пословање, примали уплате и исплаћивали зараде.

"Осим неколико домаћих банака, остале спроводе неку врсту тихе дискриминације руских грађана. То је јавна тајна. Банке које добијају инструкције из Европе, а то је већина банкарског сектора, имају процедуре које им практично налажу да избегавају такво пословање", тврди Узелац.

Према његовим речима, таква пракса се најчешће испољава кроз административне захтеве, попут додатне документације о пореклу новца.

"Све је упаковано у папирологију. Траже им порекло новца, потврде, печате и друге административне ствари. Суштина је да их одбијају", сматра Узелац.

Оцењује да је такво поступање последица политике Европске уније према Русији, која се, како тврди, одражава и на банке у Србији које су у европском власништву.