Одлазак страних инвеститора након потрошених субвенција очекиван, јер капитал тражи профит

Jош пре годину и по дана у "Дрекслмајеру" се причало да ће компанија напустити Србију. Од тада до сада број радника је смањен, а око 1.100 њих, који су и даље запослени, долазило је на посао и било у неизвесности до када ће имати своје радно место. Пре два дана менаџмент је потврдио да је одлука о напуштању Србије коначна.

"Компанија 'Дрекслмајер' уложила је значајне напоре како би покушала да обезбеди одрживу будућност за погон у Зрењанину. Нажалост, нисмо успели да обезбедимо нови пројекат за фабрику, а као резултат тога тренутни пројекти у фабрици биће обустављени до краја јануара 2027. и фабрика затворена до краја марта исте године. Остајемо при својим обећањима и преузетим обавезама да ће сви запослени добити договорену отпремнину у складу са Програмом технолошког вишка и Колективним уговором“, наведено је у саопшетњу које је достављено радницима.

Тешко без посла, али бар више нема неизвесности

Радници компаније кажу да су се још раније помирили са чињеницом да ће у једном тренутку морати да потраже нови посао.

"Фебруара је било прво саопштење да ће се фабрика угасити и радници су, колико је то могуће, били спремни за ову одлуку. Испреговаран је добар социјални програм, којим смо задовољни. Морам да кажем да нам је свима сада на неки начин лакнуло, јер коначно знамо да ли се затварамо или не. Било је много тензија у претходним месецима због те неизвесности. Наравно, тешко нам је што остајемо без посла, јер у Зрењанину нема много простора за запослење код другог послодавца“, објашњава дугогодишњи радник Дрекслмајера.

Отпремнина која је договорена износи трећину бруто плате плус 385 евра по години стажа.

"Ми се јесмо сродили са овом фабриком, али Боже мој. Добра ствар је што нећемо проћи као многи радници који су остајали без ичега када су се компаније затварале. Није лако, али та отпремнина ће нам бити основа док не пронађемо нови посао“, додаје радник.

Више од годину дана "Дрекслмајер" покушавао да задржи погон у Зрењанину

У Индустријском синдикату Србије, који једини има синдикалну организацију у "Дрекслмајеру", такође кажу да информација о затварању фабрике није изненађење ни за раднике, ни за синдикат, нити за јавност. Да су у претходних годину дана са менаџментом компаније чинили све како би, у нешто смањеном обиму, погон у Зрењанину остао да ради.

"Било је назнака до пре два месеца да ће се одређени послови из Румуније, одакле је 'Дрекслмајер' и дошао пре 18-19 година у Србију, пребацити и то је био сигнал да неће сви запослени остати без посла. Идеја је била да се донесе један потпуно нов, врло атрактиван, софистициран ниво индустрије. 'Дрекслмајер' би у Србију довео нове технологије и много квалитетније послове, који су везани за електро аутомобиле”, објашњава Драган Матић, председник Индустријског синдиката Србије.

Ипак, пре две недеље стигла је најава да ће компанија напустити Србију.

"У Србији се, као и свуда у свету, спроводи тренд да инвеститори мењају своје локације. Разлог зашто 'Дрекслмајер' то ради, нама као синдикату није баш потпуно јасан, с обзиром на то да је погон у Зрењанину био један од најпродуктивнијих у читовој групацији 'Дрекслмајера' који обухвата десетине хиљада радника. Оно што нам се чини јесте да Европа некако жели да покрије Украјину, Молдавију и неке друге земље које су мање или више, директно или индиректно укључене око сукоба у Украјини. 'Дрекслмајер' одлази, али то не значи да се можда неће вратити једном у Србију”, додаје Драган Матић.

Синдикат: Добри услови за одлазак из фирме једино што је могло да се учини

Према најавама менаџмента, до краја јануара без посла ће остати 85 одсто тренутно запослених, док ће остали бити ангажовани на финализацији затварања погона у Зрењанину до краја марта.

“У овом тренутку у фабрици људи раде, синдикат је присутан, права из колективног уговора се поштују и примењују. У току наредне недеље се очекује договор о повећању зараде за јануар од 9,1 одсто за раднике који ће тада још бити у фабрици. Ми смо пре много година испреговарали да минимална зарада у 'Дрекслмајеру' не буде она почетна која је на републичком нивоу, већ за 10 до 15 посто више“, каже Матић.

Синдикат покушава да доведе нове инвеститоре, јер Зрењанин има добру инфраструктуру и озбиљан индустријски кадар.

"Преко наших европских синдикалних структура поручујемо инвеститорима да у Србији постоје индустријски капацитети и радници који су обучени, што знатно може да утиче на уштеде у њиховим трошковима и почетном улагању на новом тржишту. Оно што ме радује јесте то што, према најавама, у програму будуће власти постоје делови који третирају индустрију Србије на један иновативнији начин него што је то било до сада. У основи те парадигме јесте да се потрудимо да индустрија која долази у нашу земљу не буде тзв. шрафцигер индустрија. Међутим, питање је колико наше школство то може да испрати и имамо ли кадрове за то”, наводи Матић.

АСНС: Чим су субвенције потрошене, инвеститори су се повукли

У Асоцијацији слободних и независних синдиката (АСНС) подсећају да овај синдикат већ годинама упозорава да економски модел давања субвенција инвеститорима није добар.

“Ових дана се углавном прича о компанији 'Вали' из Ваљева у којој је запослено 713 радника и та фабрика је само једна у низу фабрика које су последњих две године отишле из Србије после истека 10 година периода у којем су добијали субвенције. Само у прошлој години отишла је гомила фабрика - 'Леони', 'Бенетон', 'Кентаур', 'Новарес', 'Кајзен', 'Голден Лејди', 'Џинси', не могу више ни да се сетим свих и само на југу Србије је више од 5.000 радника остало без посла“, истиче председница АСНС-а Ранка Савић.

У најави је, каже, поред "Дрекслмајера", и одлазак "Аптива" из Зајечара, "Флендера" из Суботице, "Грунера" из Власотинца, "Јуре" из Лесковца, што никако није добро ни за економију земље, нити за раднике тих компанија.

"Асоцијација већ неколико година говори да Влада Србије води погрешну економску политику. Привлачење нископродуктивних и слабоплаћених радних места, односно таквих фабрика у Србију, било је потребно у периоду прве две или три године када је власт смењена, јер је стопа незапослености била велика. Међутим, пре доста година држава је морала да прекине такву економску политику и да у фокусу буде померање са слабоплаћених мануелних послова на технолошки развој и боље плаћана радна места“, објашњава Ранка Савић.

Капитал иде за профитом

Капитал, додаје Ранка Савић, тражи све већи профит. Због тога фабрике масовно напуштају Србију.

"Када престану субвенције, када порасте цена радне снаге, капитал се сели на друга тржишта где тражи сличне услове које је имао у нашој земљи. Ми смо доводили нископрофитабилне фабрике, док су домаћи привредници били потпуно скрајнути. Њима су долазиле инспекције, они су малтретирани. Нисмо посвећивали никакву пажњу ни развоју малих и средњих предузећа, а чињеница је да су мала и средња предузећа окосница привредног раста свих земаља Европске уније“, рекла је Савић.

Велики критичар давања субвенција за отварање радних места страним инвеститорима, још у време када је овај програм усвојен и промовисан, био је Махмуд Бушатлија, саветник за развој и инвестиције.

"Када је донета, ово је била политичка одлука. Да се привуку инвестиције из иностранства тако што ћете ви државне паре поклонити некоме ко ће овде доћи и на неки начин пореметити тржиште. Ако инвеститор добије новац, а не мора да га враћа, он смањује свој улог у инвестицију и онда су наши инвеститори у лошијој позицији. Одувек сам говорио да давање новца није оправдано ни у једном сектору, осим у пољопривреди, јер нигде у свету пољопривреда не може да опстане без субвенција“, објашњава Бушатлија.

Србија је сама креирала имиџ земље са јефитном радном снагом

Оваква економска политика, каже Бушатлија, привлачила је спекулативни тј. нестабилни, а не развојни капитал. Јер успешним компанијама субвенције нису потребне.

"Ти који су узимали субвенције су лагодно долазили овде, јер су практично субвенције покривале радну снагу нашу и то се сад види. Ми смо земља која је градила имиџ земље јефтине радне снаге. Уместо субвенције, држава може да уђе у партнерство са било којим инвеститором и тада би то била инвестиција државе. Код нас се капиталом углавном сматра новац. Међутим, капитал су и фабрика и знање и нове технологије“, наводи Бушатлија.

Оно што Србији недостаје јесте дугорочно планирање, јер само тако је могућ напредак. Подсећа да је некада у Југославији постојао Завод за планирање.

"Тада су се доносили планови на 25 или 30 година и они су били обавеза за сваку следећу владу. То се већ дуго овде не дешава. Подсетићу вас да, када се реконструисала било која влада од Ђинђића до сада, одмах су се мењале и неке дотадашње идеје, а када дође нова влада она потпуно ради све ново из почетка. То тако не може. Видимо шта је цена тога већ дуже време“, упозорава Бушатлија.

Очи јавности у наредном периоду биће усмерене на потезе и програме будуће владе. Много је битно, кажу стручњаци, како ће она управљати земљом, па самим тим и економијом. Акценат је, истичу, на управљању, а не на владању, јер управљање доноси бољитак свим становницима, док власт ради само за себе и своју олигархију.