Топлане у Србији прелазе на обновљиве изворе – у новој фази модернизација у четири града

После завршене прве фазе у којој су четири топлане прешле на дрвну биомасу, наставља се модернизација система даљинског грејања, а у оквиру друге фазе анализирају се могућности за укључивање нових топлана, изјавио је пројектни менаџер за обновљиву енергију и енергетску ефикасност у Делегацији Европске уније у Србији Борис Илијевски.

У разговору за РТС навео је да се у оквиру нове фазе анализирају Пријепоље, Кладово, Бајина Башта и још једна топлана у Новом Пазару, пре свега због добрих потенцијала за коришћење дрвне сечке.

"Друга фаза практично значи повећање броја топлана које прелазе са коришћења фосилних горива на коришћење обновљивих извора енергије", рекао је Илијевски.

Додао је да друга фаза доноси и нови искорак кроз коришћење соларне енергије, па, како је навео, Бор, Пирот и Београд имају потенцијал да обновљиве изворе укључе и у системе даљинског грејања.

Од мазута и угља до чистијих енергената

Говорећи о досадашњим енергентима, Илијевски је подсетио да су топлане углавном користиле мазут, угаљ и гас.

"Већина тих топлана користила је јако загађујућа фосилна горива и ово је, у ствари, тај циљ — да оне са таквих фосилних горива пређу на много боље и климатски неутралније енергенте", истакао је он.

Осврћући се на резултате прве фазе пројекта, која је трајала од 2018. до 2024. године, навео је да су четири топлане – у Новом Пазару, Мајданпеку, Прибоју и Малом Зворнику – прешле на дрвну биомасу.

Према његовим речима, тиме су значајно смањене емисије штетних гасова.

"Када се пређе на дрвну биомасу, онда нема више сумпор-диоксида. Дрво не садржи сумпор. То је врло мала количина. И они гасови с ефектом стаклене баште, као што је угљен-диоксид, такође су смањени осамдесет, деведесет одсто", нагласио је Илијевски.

Објаснио је да биомаса не подразумева само дрвну сечку, већ и пољопривредне остатке, остатке из дрвне индустрије, биоразградив отпад, као и огревно дрво.

Говорећи о искуствима Европске уније, навео је да биомаса има највећи удео међу обновљивим изворима енергије.

"Око педесет пет до шездесет одсто енергије из обновљивих извора добија се из биомасе", рекао је Илијевски, додајући да у томе предњаче Шведска, Данска, Финска и Немачка.

Топлане будућности користиће више извора енергије

Истакао је и да савремени системи могу истовремено да производе топлотну и електричну енергију, као и да Европска унија подржава развој флексибилних система грејања који комбинују више извора енергије.

Као пример издвојио је пројекат соларно-термалне топлане у Новом Саду.

"Инвестиција је негде око сто тридесет милиона евра и ту ће Европска унија такође да дâ једно двадесет одсто бесповратних средстава, али то ће бити стварно фасцинантни пројекат у Србији", навео је Илијевски.

Додао је да ће у оквиру тог пројекта бити изграђен резервоар за складиштење топлотне енергије који ће, како је рекао, бити највећи у Европи.

Прелазак на биомасу јача локалну економију

Говорећи о напретку Србије, оценио је да су постављени добри темељи, али да има простора за додатно унапређење.

Посебно је нагласио економске користи од преласка на биомасу.

"Ви када са фосилних горива са мазута пређете на дрвну биомасу, ви практично не извозите новац из локалне самоуправе. Она остаје на локалу, даје се шумовласницима за дрво, а онда они опет плаћају порезе локалне тако да новац циркулише на локалу", рекао је Илијевски.

Када је реч о енергетској ефикасности, указао је да је интересовање донатора и финансијских институција велико, али да би програме требало проширити и на индустрију и стамбене заједнице како би се постигли већи ефекти у уштеди енергије.

ЕУ до 2050. године циља климатску неутралност

Говорећи о европским циљевима, Илијевски је подсетио да Европска унија тежи климатској неутралности до 2050. године.

"Практично план, циљ Европске уније је да буде климатски неутрална", поручио је.

Навео је и да су због тога европске директиве све амбициозније, па је циљ да јавне зграде до 2028. године достигну нулте емисије, а да се исти стандард примени на целокупан фонд зграда до 2030. године.

Илијевски је закључио да успех у достизању тих циљева зависи од економске снаге сваке државе, али и да је улога Европске уније да помогне државама да спроведу своје планове у области обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности.