Светска економија у вртлогу рата - професор Љубодраг Савић: Сви смо у истој игри

Затварање Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто светске трговине нафтом, изазвало је снажне потресе на глобалним тржиштима и отворило питање дугорочних последица по светску економију. Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је за РТС да у овом тренутку то неће имати драматичне последице јер озбиљне државе располажу робним резервама. Међутим, како каже, ако криза потраје, нема дилеме да ће проблем имати глобалне размере.

Реакције светских сила већ су видљиве. Кина је, како наводи, упутила директан апел Ирану да не затвара мореуз, свесна колико је стабилност енергетских токова кључна за њену привреду.

Историјски максимум цене нафте забележен је 2008. године, када је барел достигао 147 долара. Данас су берзе у паду, док инвеститори уточиште траже у такозваној сигурној имовини.

"Психолошки ефекти понекад знају да буду већи узрок проблема него реалне чињенице. Најгоре је оно што се усели у нашу главу“, истиче Савић, подсећајући на глобалну финансијску кризу из 2008. године.

Професор подсећа и на поруку са Самита Г20 одржаног у Лондону 2009. године када је речено да се над светом  надвила глобална опасност, и да су сада свету потребне заједничке мере.“

"Данас таквог јединства нема. Свет је подељен, постоје блокови, сукоби и различити интереси. Зато је ова ситуација опаснија него 2008. године“, оцењује професор.

Да ли се могу очекивати инфлаторни шокови

На питање да ли се могу очекивати инфлаторни шокови, Савић одговара потврдно, али уз дозу опреза.

"То је спирала – раст цена нафте и гаса повлачи раст цена у свим секторима. Ипак, не очекујем да ће се то догодити преко ноћи“, објашњава он.

Посебну забринутост изазива могућност несташица енергената, што би, према његовим речима, био "најцрњи сценарио“.

Јачање Русије на европском тржишту

Говорећи о геополитичким последицама, Савић сматра да би Русија могла да ојача своју позицију, нарочито на европском тржишту.

"Европа ће морати да разуме да је најближи комшија често и најважнији партнер. Економија и политика не могу се увек водити истим аршинима“, наводи он.

Савић указује да су Сједињене Америчке Државе тренутно у специфично повољној позицији, будући да су од највећег увозника постале нето извозник нафте, захваљујући експлоатацији из шкриљаца.

"Сва светска трговина нафтом обавља се у доларима, што Америци даје додатну предност“, подсећа професор.

Европа је, оцењује, најизложенија ризику. Цена гаса на европском тржишту већ бележи раст, а алтернативни правци снабдевања показали су се скупљим.

"Течни гас из Америке значајно је скупљи од руског. То је реалност са којом се Европа суочава“, каже Савић.

Последице економске кризе неминовне и у Србији

Последице ће, додаје, неминовно осетити и Србија. Већ при наредном формирању цена горива могуће су корекције навише.

"Држава може да реагује кроз акцизе и ПДВ, али то значи мање новца за субвенције и помоћ привреди. То је увек балансирање између две лоше опције“, објашњава.

На питање шта би прво могло да поскупи, Савић истиче да су то пре свега нафта и гас, али и сви производи и услуге које зависе од енергената.

Посебан изазов представљаће и евентуално повећање референтне каматне стопе у борби против инфлације.

"Ако камате порасту, рате кредита ће бити веће. Грађани који имају задужења то ће директно осетити“, упозорава он.

Поред енергетике, удар би могли да претрпе и авио-саобраћај, индустрија и осигуравајуће куће, али и стране компаније које послују у Србији.

"Сви смо у истој игри. Разлика је само у брзини којом ће последице стићи до појединих земаља. Да ће стићи – у то нема сумње“, закључује професор Љубодраг Савић.