Раст од три одсто БДП-а недовољан за већи стандард – које реформе доносе бољитак

Народна банка, односно Министарство финансија за разлику од ММФ-а очекују већи раст БДП-а од 3,5 односно 3,6 одсто. Михаило Гајић, шеф јединице за истраживање и аналитику у Националној асоцијацији за локални економски развој (НАЛЕД), каже да је уобичајено да се прогнозе институција разликују јер то зависи од података којима се барата.

"То није ништа посебно ново или чудно, дакле, како долазе информације са терена о кретању привреде и финансија, тако се неке пројекције ревидирају. Нажалост некада наниже, али некада то може бити и навише", наводи Гајић.

ММФ истиче да су за већи раст БДП-а потребне сложене технолошке инвестиције.

Високи трошкови радно интензивне индустрије

Михаило Гајић подсећа да се раст Србије који се углавном базирао на страним директним инвестицијама и то често у радно интензивне индустрије.

"Међутим, такве индустрије, као што је текстилна, немају високу продуктивност и трошкови рада су веома значајан део укупних издатака", наводи Гајић.

Како објашњава, компаративна предност Србије за ту врсту индустрије почела је да се смањује како су плате расле.

"И онда су неке од компанија из те бранше кренуле да размишљају да ли да инвестирају у Србију, или да чак изместе део своје производње", додаје Гајић.

Према његовим речима, да би Србија наставила да се полако пење уз ту технолошку лествицу, потребно је заправо да креира окружење у којем ће компаније које више користе средњи или високи ниво технологије моћи да овде нађу добро место за посао.

"Ту се поставља питање какво је наше високо или стручно образовање и, такође, какав је пословни оквир у Србији. Компаније не долазе у Србију да би инвестирале за мало домаће тржиште, него управо да би могли да из Србије производе и извозе на тржиште углавном западних земаља Европске уније", каже економиста из НАЛЕД-а.

Раст од три одсто не пружа већи животни стандард

Гајић указује на то да, са пројектованим растом од три одсто ове године, Србија не може да се приближи земљама које имају средњи ниво дохотка, као што су Чешка или Пољска, имајући у виду да су оне део ЕУ.

"Оне заједно послују на једном заједничком тржишту, а Србија ипак има царине и има различите врсте препрека – од нецаринских баријера до чекања камиона на границама. То све доводи до неефикасности и поскупљује производњу у Србији", наводи Гајић.

Према његовим речима, са растом од три одсто Србија не може да очекује велико повећање животног стандарда.

"То неће отворити простор да се значајније повећају плате или да порасту порески приходи из којих ће се финансирати зараде запослених у јавном сектору или значајније повећање пензија. Тако да ми треба тих три да повећамо на четири или пет одсто, имајући у виду да Србија са оваквим капацитетима које има, то може да достигне", сматра Гајић.

Реформа државне управе

Указује на чињеницу да се ту поставља и питање квалитета наших институција, да ли раде свој посао на адекватан, ефикасан и брз начин, тако да привреда може да се бави више својим послом, а мање да се бави папирологијом и бирократијом.

Смернице ММФ-а ка технолошким улагањима су убрзање инвестиција, транспарентно и правично спровођење уговора, дигитализација јавних, дигитализација привредних судова као и модернизација Закона о раду.

Говорећи шта су кључне препреке за технолошке инвестиције, Михаило Гајић каже да доста зависи и од спољних економских кретања.

"Привреда ЕУ је у приличној стагнацији, очекује се низак економски раст у еврозони, око 1,4 до 1,6 одсто, што не може да креира 'супер' окружење за мање земље које велики део свог извоза базирају на том тржишту", напомиње Гајић.

Са друге стране, то не значи да држава не треба да уради свој део посла и припреми услове за долазак технолошких компанија.

Наводи да НАЛЕД сваке године издаје "Сиву књигу" са око стотину предлога и препорука за унапређење пословног окружења, које се представљају државним институцијама, додајући да се неке од тих реформи и имплементирају сваке године.

Како каже, једна од ствари која је урађена на смањењу бирократских поступака јесте електронска апликација за боловање.

"Такође, ту је питање и документације из Закона о раду. У великом броју случајева, наша инспекција рада уопште не препознаје да документација може да се чува у електронском формату – од решења за годишње одморе па надаље, него то се штампа, печатира, архивира и чува годинама или поново скенира да би се на такав начин сачувала у некој врсти онлајн документа", истиче Гајић.

"То је све могуће урадити да буде много простије, једноставније, како за компаније, тако и за државну управу, која треба заправо да врши неку врсту инспекцијског надзора, да лакше може да приступи тим документима и провери да ли је нешто није у реду", напомиње Гајић.

* Цело гостовање Михаила Гајића можете погледати у видео-запису на почетку текста