Ђедовић Хандановић за РТС: До краја недеље очекујемо одлуку о продужењу лиценце за НИС

Дозвола за рад НИС-у истиче у петак, а министарка Дубравка Ђедовић Хандановић каже да је НИС поднео захтев за нову посебну лиценцу Министарства финансија САД.

“НИС је упутио захтев за продужење лиценце за рад. Значи да може да настави да се снабдева сировом нафтом, да Рафинерија може да настави са радом. Ми смо тај захтев подржали у смислу да док се воде преговори између мађарског МОЛ-а и Гаспромњефта да НИС може да настави са радом”, навела је Ђедовић Хандановићева.

Истакла је да се одлука америчке администрације очекује крајем ове недеље.

“Оно што знамо и у чему учествујемо сваки дан су преговори између Гаспромњефта и МОЛ-а о откупу руског дела акција. Дубинска анализа коју МОЛ ради у овом моменту, очекује се да се заврши до краја фебруара, да би се у току марта приступило потписивању купопродајног споразума”, истиче министарка.

Наводи и да се настављају преговори са мађарском владом када је у питању међудржавни споразум између Србије и Мађарске.

“Ти преговори нису лаки, има доста питања, за нас је то од стратешког значаја. Значи, НИС је компанија која има стратешки значај за нашу земљу, пре свега због рада Рафинерије која је од изузетног значаја, учешћа у бруто друштвеном производу, великог броја запослених. Тако да, настављамо интензивне разговоре, преговоре и очекујемо да до краја марта они буду и завршени, а у том смислу ће америчка администрација и разматрати да ли су се стекли и испунили сви услови који су они тражили да би санкције биле скинуте”, поручује Ђедовић Хандановићева.

Колике су резерве нафтних деривата и има ли разлога за бригу

МОЛ је главни снабдевач Мађарске, али и Словачке, а имају проблем. Украјина је зауставила транзит руске нафте нафтоводом "Дружба". На питање да ли то може да се одрази на снабдевање нашег тржишта, министарка каже да МОЛ јесте значајан снабдевач на нашем тржишту.

“Ми смо водили са њима интензивне разговоре, као и са другим нафтним компанијама, у периоду када није било дотока сирове нафте у Србију скоро 100 дана, у смислу да превазиђемо изазове са несташицама када МОЛ јесте повећао своје количине увоза, али то су радиле и друге компаније и хвала им на томе”, додала је Ђедовић Хандановићева.

Истиче да држава наставља да осигурава да имамо довољно резерви нафтних деривата, као и да су оне стабилне.

“Ми смо отворили и нова складишта, нових 120.000 метара кубних у Смедереву за близу 100.000 тона додатних нафтних деривата који представљају додатну сигурност за нашу земљу. И у том смислу наставили смо да повећавамо наше резерве. Тренутно дизела имамо око 220.000 тона, бензина око 38.000 тона, мазута око 55.000 тона. Значи, апсолутно смо добро снабдевени, грађани немају разлога за бригу”, поручује министарка.

Поручује и да се настављају инвестиције у енергетски сектор.

“Настављамо да радимо напорно и марљиво да бисмо дошли до одрживих решења за наш енергетски сектор, док планирамо будуће велике инвестиционе пројекте у свим сферама како би осигурали стабилну сигурност нашег система, пре свега и када је производња и дистрибуција и пренос електричне енергије, али и производња гаса, нафте, нових нафтовода, нових гасовода. То је све оно на чему настављамо да радимо”, истиче Ђедовић Хандановићева.

Гасна електрана са Азербејџаном доноси 500 мегавата стабилне струје за Србију

Изградња гасне електране снаге 500 мегавата у околини Ниша представља један од кључних стратешких пројеката, поручила је министарка.

“То је један стратешки пројекат који ћемо реализовати са пријатељском земљом Азербејџан, са којом имамо изузетно добре и политичке и економске односе. Тај пројекат треба да буде додатни извор базне енергије, енергије која нам је нон-стоп доступна и не зависи од временских услова“, навела је министарка.

Према њеним речима, гасна електрана може у перспективи да буде замена термоелектране, јер представља стабилан и поуздан извор снабдевања.

“Нама су такви извори битни због веће интеграције обновљивих извора енергије, али и да бисмо задовољили све веће потребе за електричном енергијом које долазе са развојем нових технологија, пре свега вештачке интелигенције, дата центара, али и због развоја југа Србије“, истакла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да ће производња из нове гасне електране учествовати са око шест до шест и по одсто у укупном производном систему Србије.

“То ће бити приближно једнако годишњој производњи коју тренутно остварује нова термоелектрана Костолац Б3, која је у рад ушла пре више од годину дана“, рекла је министарка.

Повећање испорука гаса из Азербејџана

Говорећи о снабдевању гасом, министарка је потврдила да се током посете председника Азербејџана Илхама Алијева Србији разговарало и о повећању испорука гаса.

“Азербејџан је прва земља са којом смо диверзификовали снабдевање гасом, завршетком гасне интерконекције између Србије и Бугарске. Већ две године се ослањамо и на количине гаса које стижу тим гасоводом, пре свега из Азербејџана“, навела је Ђедовић Хандановићева.

До сада је, како је рекла, испоручено око 370 милиона метара кубних гаса, а меморандумом о сарадњи предвиђено је да се од 2027. године та количина повећа око милијарду кубних метара.

“Са завршетком изградње гасне електране те количине ће се додатно повећати за око 500 до 600 милиона метара кубних гаса“, истакла је министарка.

Додала је да ће ово бити први пројекат изградње гасне електране ван Азербејџана у ком учествује њихова компанија, заједно са ЕПС-ом и “Србијагасом”.

Удео струје из гаса – колико ће значити постројење у Нишу

Србија има четири гасне електране, једна је у Панчеву, а три су ЕПС-ове – у Новом Саду, Сремској Митровици и Зрењанину.

“Када говоримо о 'Електропривреди Србије', из електрана у Зрењанину, Новом Саду и Сремској Митровици добијамо око 1,3 одсто струје. Када се урачунају и други произвођачи, укључујући и ТЕ-ТО Панчево, која је у руком власништву, то је око пет одсто“, навела је Ђедовић Хандановић.

Изградњом нове гасне електране у Нишу, тај удео би се, како је рекла, више него удвостручио.

“Модерно постројење у Нишу биће високо ефикасно и у производњи електричне и топлотне енергије, са циљем да буде економично, али и да донесе додатну сигурност и безбедност снабдевања за нашу земљу и грађане“, истакла је министарка.

Раст производње угља и нови рударски системи

Осврћући се на снабдевање угљем, министарка је навела да су постојећа лежишта у великој мери исцрпљена, што захтева отварање нових копова и улагања у рударску опрему.

“Зато је неопходно отварање нових лежишта и завршетак изградње четири нова рударска система, који укључују багере, траке и сву неопходну опрему за експлоатацију угља”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је и да се већ бележи раст производње.

“У 2025. години забележен је раст производње угља у односу на 2024. за око седам одсто, односно око два милиона тона. Само у Костолцу прошле године ископано је више од 10 милиона тона угља, што је историјски рекорд“, истакла је министарка.

Очекује да ће се производња додатно повећати, као и да Kолубара повећа своју производњу у односу на претходне године.

“Имамо вредне и радне људе, ја очекујем да марљивост буде још на вишем нивоу и у том смислу да штитимо наше потенцијале, пре свега рудне, и да наше термоелектране могу да раде у пуном капацитету и да дају допринос енергетској сигурности и безбедности”, закључила је Ђедовић Хандановићева.