Токенизација као нови пут до капитала – Србија међу лидерима у регулацији дигиталне имовине

Европска унија прилагођава регулативу о криптоимовини, а Србија се већ неколико година налази у специфичној позицији: има оперативан и применљив закон о дигиталној имовини, усвојен 2020. године, чиме се сврстала међу прве земље у свету које су дигиталну имовину увеле у формални правни систем.

Може ли Србија постати "долина токена" Балкана и како функционише издавање дигиталних токена у нашој земљи.

Анина Милановић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавила је да је Србија један од пионира када је реч о регулацији дигиталне имовине, како у региону тако и у свету, с обзиром на то да смо усвојили закон 2020. године, који је ступио на снагу наредне године.

"Позиционирали смо се као лидери у овој области. Србија је један од ретких правних система који допушта директну токенизацију финансијских инструмената", истиче Милановићева.

Како до тзв. белог папира

Милановићева, такође, објашњава да је тзв. "бели папир" пандан проспекту акцијама којима се послује на тржишту капитала и неопходан је ако желите да рекламирате дигиталне токене у медијима или на други начин.

"Бели папир је озбиљан документ који у себи садржи податке о дигиталним токенима, односно дигиталној имовини, издаваоцу, пројекту и његовим потенцијалним ризицима", истиче Милановићева.

Према њеним речима, за издавање белог папира неопходно је имати одобрење Комисије за хартије од вредности, регулатора тржишта дигиталних токена, осим Народне банке Србије која регулише виртуалне валуте.

"Комисија има рок од 30 дана да одобри или одбије бели папир. Када га одобри, можете рекламирати своје токене и долазите до инвеститора за финансирање свог бизниса", наводи Милановићева.

Подизање финансијске писмености

Напомиње да је у Србији за пет година одобрено око 12 пројеката дигиталне имовине, али предвиђа експоненцијални раст, јер се у почетку опипава терен, с обзиром на то да је токенизација нов појам у финансирању предузећа.

"Едукација је кључна. Мора да се ради на системском приступу у подизању финансијске писмености у овом домену предузетника, правних лица и инвеститора о дигиталној имовини", указује Милановићева.

Говорећи о предностима, Милановићева истиче транспарентност токенизације, али и могућност парцијалног власништва, па можете као мали предузетник учествовати у пројектима који су раније били резервисани за велике играче и остварити принос.

"Уместо да поседујете плантажу ораха или лешника, можете да учествујете као власник једног дрвета. Исто важи и за некретнине. Токенизација се може користити на различите начине, а код нас је доминантна као финансијски инструмент и стварање алтернативног начина финансирања за мала и средња предузећа", каже Милановићева.

Увођење дигиталног динара

С друге стране, истиче, да бисте токенизовали финансијски инструмент, постоје три услова: "Да није реч о акцијама, односно власничким хартијама, да дигитална имовина није заменљива за власничке хартије и лимит од три милиона евра годишње по издаваоцу, а лично се залажем за повећање тог лимита по пројекту."

С обзиром на то да су посланици Европског парламента дали "зелено светло" дигиталном евру, Милановићева је скептична по питању приватности корисника, те каже да би функционисао по принципу плаћања картицама.

Истиче, такође, да питање увођења дигиталног динара у Србији може допринети модернизацији плаћања, али да је питање да ли ће то бити стратешки државни циљ.

"Европска банка се залаже за дигитални евро, мада сам против тога. Увођење дигиталног динара је технолошки изводљиво у Србији, питање је стратешког правца, ушли смо у СЕПА систем, па можемо да причекамо. С друге стране, више сам за саму токенизацију депозита", закључује Милановићева.