Банке одолевају налету вештачке интелигенције – сигурност депозита и даље важнија од нових технологија

Шта бисмо могли да очекујемо од европске економије у наредне две године? Бржи раст привреда земаља источне Европе од западног дела Уније. И то знатно.

Пара за кредите има, јер је Европска инвестициона банка потписала уговор са Уникредит банком од 890 милиона евра за подршку малим и средњим предузећима у источној Европи.

Дакле, улагање у вештачку интелигенцију, о чему се највише причало – да, али то је само део претпоставке раста који још није кључан.

"Фокусирајмо се на Србију. Раст би требало да буде подстакнут потрошњом, али и извозом. Инвестицијама као што је Експо, али и улагањем у иновације. Ипак, демографска кретања биће главни изазови", наводи Ђорђо Марано, економски стручњак за инвестиције из Милана.

Директор Института за економију Уникредит банке, чије је седиште у Милану, Едоардо Кампанела констатује да геостратешка померања терају Европу да се окреће себи.

"Да формира ланце снабдевања и преузме део производње која ће се иселити из Kине. Без обзира на опаску да нема алтернатива руском гасу, мислим да и то може да се реши са других тржишта и другим врстама енергије које се добијају не само из гаса и нафте", додаје Кампанела.

Новац је и даље у рукама банака

Банке у будућности неће пропасти – порука је банкара са економског скупа у Бечу.

Два разлога за то су: први је новац, и то велики новац привреде и домаћинстава је код банака, за разлику од технолошких компанија. Други разлог је што постоји велика регулатива централних банака које регулишу финансијске институције и токове тог новца.

"Ти стартапи имају одличне идеје, али им често фали капитала које би им банке могле пружити. Постоји могућност да банке уђу у сарадњу што се и догађа на тржишту да велике банке почну сарађивати и финансирати те финтекове и заједно радити на новим производима који су примеренији новом добу и са конкуренцијом која се јавља на том тржишту", објашњава Хрвоје Доленец, директор за Макроекономске анализе Загреб.

Банкари оптимистични када је реч о пословању

Економије источне и југоисточне Европе стабилно расту, сматрају банкари и оптимистични су када је реч о будућности пословања банака на тим тржиштима.

"Стабилан раст бележи се у свим земљама у којима наша банка ради. Ми смо у многим земљама системска банка која сарађује у макроекономским политикама са владом. Али, Пољска, Србија и Хрватска ће ове и идуће године бележити раст, а без обзира на увођење вештачке интелигенције, у Београду и Новом Саду планирамо да ширимо мрежу и повећавамо број филијала", наводи Теодора Петкова, директорка Уникредит банке за источну и југоисточну Европу.

Без обзира што многи кажу да неке кладионице имају бољу инфраструктуру и информатичку подршку од појединих банака, у Бечу се могло видети више седих глава него млађих стручњака. То је, ваљда, зато што је у банкарству сигурност депозита важнија од младих стручњака и нових технологија.