Хоће ли нам у 2026. новчаници бити пунији и који послови ће бити најисплативији

Професор Вељко Мијушковић објашњава да раст минималне зараде најпре осете они са нижим примањима.

"Када расте минималац, имате утицај на медијалну зараду, а први ефекат осете они са нижим примањима", истиче Мијушковић.

Са друге стране, просечна зарада, како наводи, у већој мери зависи од кретања у секторима са већом додатом вредношћу.

"Раст минималца повећава медијалну зараду, али нема толико директан утицај на просечну зараду. На просечну зараду ће већи утицај остваривати ови сектори са већом додатом вредношћу. Значи, нека врста индиректног утицаја је ту присутна", објашњава Мијушковић.

Колики раст просечне плате можемо очекивати

Према проценама, просечна плата у децембру ће достићи износ од око 1.000 евра. На питање колику просечну зараду очекује током 2026. године, Мијушковић каже да то зависи од доста фактора.

"Узимајући у обзир неке умерене пројекције, моја претпоставка је да то може да буде од шест до осам одсто. Тако да можемо очекивати неки раст на 1.060 до 1.080 евра уз факторе стабилности да се у економији ништа специјално не дешава и да нема екстерних шокова. Све што будемо остварили преко тога је свакако добро и може се тумачити као успех националне економије", наводи Мијушковић.

Да ли ће раст плата у јавном сектору повећати и зараде код приватника

Професор Мијушковић објашњава да раст плата у јавном сектору утиче и на пораст зарада код приватника.

"Утиче на индиректан начин. Зашто? Када дође до тог скока зарада, једноставно пул радника на тржишту је исти и они на неки начин очекују да приватни послодавац колико-толико то прати из простог разлога што често можемо видети да у неким сегментима постоји дефицит радне снаге", додаје Мијушковић.

Указује да ће се то најпре одразити на услужне делатности и на мање градове, односно мање средине где нема превише радне снаге.

"Оно где ће се мање осетити везано је за неки извозни сектор, а са друге стране, за неке средине које су веће, односно где је конкуренција у смислу понуде радне снаге већа. Тако да не можемо говорити о директном утицају, али индиректни утицај свакако постоји", поручује Мијушковић.

Хоће ли нам новчаници бити пунији

Народна банка очекује да ће инфлација бити око 3,7 посто, односно негде у том распону између три и четири одсто. На питање колико ће нам новчаници бити пунији, Мијушковић каже да, иако ће плате порасти, највећи део тога ће одлазити на трошкове.

"Умерена процена да ћемо имати шест до осам одсто раст номиналних плата, узмимо просек, значи седам посто нека буде раст номиналне плате и узмимо да је инфлација између три и четири посто, то је три посто реалног повећања. То је релативно скромно, али јесте један инкрементални раст. Значи, раст који омогућава можда неки благи додатак штедњи, али највећи део тога ће и даље одлазити на трошкове", додаје Мијушковић.

Наглашава да су то трошкови живота.

"Битно је, наравно, да постоји та врста континуитета. Увек треба тежити ка бољем. Било би незгодно ако би ове перформансе биле лошије. Овде је салдо, односно разлика, и даље позитивна", поручује Мијушковић.

У којим секторима тражити посао

Говорећи о томе које су гране привреде у Србији најперспективније за наредну годину, Мијушковић наводи да нема велике разлике у односу на оно што је до сада био тренд.

"Можемо говорити о информационим технологијама, о сектору енергетике и неким транзитним елементима везаним за сектор енергетике у смислу преласка на обновљиве изворе енергије. Свакако, то је логистика, односно саобраћај као веома пропулзивна грана привреде, као и извозно-прерађивачки сектор. Оно на што такође треба обратити пажњу и где је све већа тражња – то су здравствене услуге и услуге неге. Тако да, то су они неки сегменти на које можемо рећи да постоји фокус", наводи Мијушковић.

"Искористите све таленте које имате, јер што више талената, већа могућност зараде. То се у економији своди на диверсификацију", поручује Мијушковић.

Како ће ситуација са НИС-ом утицати на економију

Када је реч о ситуацији са Нафтном индустријом Србије, Мијушковић поручује да је "НИС важна компонента у смислу да она боји инвестиционо поверење у земљи".

"Значи, она не одређује целокупну националну економију, али је веома важна. Боља ситуација, односно решење питања НИС-а, шаље инвеститорима који су нам преко потребни сигнал да је овде све у реду, да немамо проблема са тим делом, да постоји стабилно снабдевање тржишта по питању енергената, те коначно значи да и део запослених у овој бранши може рачунати на сигурне послове", објашњава Мијушковић.

Ипак, каже, не може се рећи да је од критичне важности, али да НИС јесте јако важан.

"Постоје и други стубови економије, али је много битан првенствено да се инвестициона клима поправи. Ово питање се надам да ћемо коначно решити наредне године и да идемо даље у просперитетнију 2026. годину", закључио је Мијушковић.