Форум "Интелигенција будућности" – повезивање знања и привреде кључни за даљи напредак

Чини се да Србија добро напредује у преласку на зелену енергију. До сада су изграђене соларне електране капацитета 300 мегавата, а план је да се до 2030. из солара добија 2.500 мегавата, што је 10 одсто електричне енергије коју трошимо.

Такво повећање, међутим, може довести до испадања из мреже, што се десило у неким европским државама. Због тога мора да се ради на повећању капацитета система и увођењу нових технологија попут батеријских складишта што је већ предвидео закон о планирању и изградњи.

"Електродистрибуција треба да заврши, надамо се, до краја године или до првог квартала такође свој део правила која третира батери батеријске системе што ће омогућити нове инвестиције у тај део индустрије а по неким прогнозама ми очекујемо да ће бити до 2030-те око 4 хиљаде мегават сати, то је капацитет батерија могућ да се инсталира у нашој земљи што би нама омогућило двосатно балансирање барем овог дела соларних електрана", навео је Милош Костић из компаније "МТ Комекс".

Иновативно је и у медицини.

"Када говоримо о иновацијама у медицини, здравству, много тога се дешава, али бих одвојила две области које су највише напредовале. С једне стране је бајотех, биотехнологија, биолошки лекови, имунотерапија, генска терапија а са друге стране су нове технологије попут ИТ-ја где ми имамо употребу различитих платформи, дигитална терапеутика, имамо употребу вештачке интелигенције, која нам помаже у различитим аспектима терапије", навела је Наташа Јовановић Љешковић, декан Фармацеутског факултета у Новом Саду.

Уз велике компаније, допринос могу да дају и стартапови

Даљи напредак зависиће од повезивања знања и привреде. Допринос, поред великих компанија, могу да дају и стартапови.

"Примећује се све веће инвестирање у стартапове и то је сигурно добро зато што на крају крајева они ће помоћи разним областима индустрије и доносе разне бенефите не само кроз привлачење страног капитала већ и кроз практичну примену", рекао је Михаило Јанковић, председник Српске асоцијације менаџера.

"Цела организација технолошки је омогућила да ви не морате да седите у Сан Франциску или, не знам, у Шангају да имате приступ најновијим технологијама. Тамо је једноставно лакше. Лакше ћете можда доћи до пара да свој старт покренете али то може и овде. Значи, имамо јако успешне фирме које раде овде на нај, најсавременијим технологијама", навео је Драгољуб Дамљановић, директор развојног центра "Шнајдер Електрик".

Типичан оснивач стартапа у просеку има 36 и по година, високо образовање, а 22 одсто њих се вратило из иностранства. Истраживање "Стартап скенер 2025" показало је и да највећи број стартапа ради у области вештачке интелигенције.