Енергетски шок боји светску економију – како ММФ процењује глобалну кризу

Ништа у Вашингтону данас није било у боји извештаја и кравате, љубичасто и ружичасто. Прогнозе које су се чуле на годишњој скупштини Међународног монетарног фонда више су биле у боји сакоа генералне директорке Кристалине Георгијеве – црвене.

"Утицај на глобалну економију је већ велики, иако је конфликт краткотрајан. Велика штета на енергетској инфраструктури и прекиди у ланцима снабдевања гурају цене на горе, а раст светске привреде на доле. Са 3,4 одсто прошле године на 3,1 процента ове године", каже Георгијева.

Највећу цену платиће земље увознице енергената, док званичници ММФ-а сматрају да ће то бити они који су ограничили цене. Упозоравају да, ако је понуда енергената због рата у Персијском заливу смањена – а тражња иста, ако је половина земаља ограничила цене бензина – раст глобалне инфлације могао би на крају бити двоструко већи.

"Добра вест је да је већина земаља избегла мере које нису циљане, попут смањења пореза, субвенција и контроле цена. Оно што није добра вест је што смо видели да су многе земље примениле мере које нису циљане, попут контроле извоза или широко распрострањене мере смањења акциза. Иако је намера тих мера можда добра и штити становништво од ценовног шока, такве мере само пролонгирају бол већих цена", истакла је Георгијева.

Званичници ММФ-а одговарали су и на питања Радио-телевизије Србије како земље увознице енергената, као што је Србија, могу да буду сигурне да већа инфлација неће бити већи трошак од смањења акциза. Заменица генералног директора Фискалног одељења Ера Дабла Норис напоменула је да су то неке лекције научене у прошлости.

"И то из енергетског шока који се догодио 2022. године, али и неких других шокова. Зашто ове широко циљане мере и ограничење цена могу да узрокују ове последице? Ми не кажемо да оне не раде, оне раде, али буџетски трошак који носе може бити екстремно висок", закључује Дабла Норис.

Када је о Србији реч, Мисија ММФ-а долази у Београд за седам дана у трећу ревизију аранжмана, из предострожности.

Ревизија једне бројке најављена је одмах пошто је ММФ-ов извештај објављен. Када је реч о процени инфлације за ову годину, канцеларија у Београду саопштила је да је она закључена 10. марта.

Процена од 5,2 одсто заснивала на претпоставци да ће цене порасти после уредбе о ограничењу маржи. Након тога смањене су акцизе на гориво – па би као резултат тога – инфлација могла бити нижа него што је предвиђено.

Ревизија смањене стопе привредног раста од 2,8 одсто није спомињана.