Биогас као кључ енергетске транзиције – има ли Србија снаге да искористи своје потенцијале

Биогас и биогорива су еколошки енергенти који се добијају из отпада, а у Европи расте број постројења за њихову производњу. Данска најављује да ће до краја деценије 100 одсто природног гаса заменити биогасом. Србија је, и поред великог потенцијала, још увек у почетној фази развоја тих постројења.

Лидија Зелић, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекла је да се биогорива добијају из биомасе и користе за замену фосилних горива, а међу њима је и биометан, који се добија из биогаса до нивоа метана и може да се утискује у националну гасну мрежу или користи у саобраћају.

"Тако долази до декарбонизације и у гасном и у сектору саобраћаја. Биометан је у Европи препознат као кључан у енергетској транзицији јер повезује ресоре енергетике, пољопривреде и заштите животне средине", објашњава Зелићева.

Чисте се и депоније

Према њеним речима, биогас се добија из органског отпада, првенствено из пољопривредне производње – стајњака и жетвених остатака, али и из прехрамбене индустрије, кланица и хране са истеклим роком из супермаркета.

"Реч је о великој количини отпада. Једно биогасно постројење снаге једног мегавата може дневно да збрине између 70 и 100 тона оваквог отпада, чиме се знатно растерећују депоније", истиче Зелићева.

На питање да ли се енергија из отпада може користити и на друге начине, Зелићева објашњава да се у постројењу, у строго контролисаним условима, из отпада може произвести електрична и топлотна енергија, где се искористи око 50 процената енергије, или се може пречистити до нивоа биометана, где је искоришћеност 100 одсто.

Велики потенцијал Србије

Додаје да у Србији постоји 45 биогасних постројења која раде пуним капацитетом, као и 55 у привременом статусу повлашћеног произвођача, која су у фази изградње, док сектор у земљи постоји више од 16 година.

"Постројења су углавном грађена у Војводини, уз веће фарме, због близине сировина чиме се смањују трошкови транспорта. Свака локација која може да обезбеди довољно сировина погодна је за изградњу постројења. Наши потенцијали су велики јер смо пољопривредна земља", указује Зелићева.

Истиче и да постоји велика заинтересованост инвеститора, али да је непотпуна законска регулатива препрека, јер нису прописане аукције за постројења, па им је онемогућено да уђу у систем подстицаја.

Говорећи о европском тржишту, Зелићева каже да је Немачка лидер по броју постројења и технологији, али и да је Данска, мања земља од Србије, добар пример, јер постаје енергетски независна.

"Бенефити биогаса и биометана су пре свега еколошки јер се збрињава велика количина отпада – то им је кључна улога. Производња електричне и топлотне енергије је последица збрињавања органског отпада", закључује Зелићева.