Табаковићева: Инфлација у Србији до половине године око четири одсто

Јоргованка Табаковић је на презентацији извештаја о инфлацији, који је Извршни одбор централне банке усвојио на седници 9. маја рекла да је међугодишња инфлација у априлу у Србији успорила на четири одсто, док је на међугодишњем нивоу, базна инфлација успорила на пет одсто, што је њен најнижи ниво од маја прошле године.

Табаковићева је рекла да је и Међународни монетарни фонд (ММФ) у априлској пројекцији очекује да ће просечна инфлација у Србији износити четири одсто у овој години и да ће се затим умерено смањити на 3,3 одсто у 2026. и на том нивоу задржати и у 2027. години.

Гувернер Народне банке Србије је навела да су месечну динамику раста укупног индекса потрошачких цена од 0,3 одсто обележили раст цена непрерађене хране и производа и услуга унутар базне инфлације, док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата.

"Према нашој новој централној пројекцији, инфлација би у целом хоризонту пројекције, то јест у наредне две године, требало да се задржи у границама циља, три плус минус 1,5 одсто и да при томе у овој години има опадајућу путању. Конкретније, са нивоа од око четири одсто, колико се очекује да ће износити до средине ове године, инфлација би требало да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око којег ће се кретити до краја периода пројекције, односно до краја њеног хоризонта", рекла је Табаковићева.

Како је навела, таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената, на које упућују пројекције релевантних међународних институција.

"И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да она буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране", казала је Табаковићева.