Како ће америчке санкције НИС-у утицати на пословање панчевачке Петрохемије

Јелица Путниковић каже за да ће Петрохемија као и сва предузећа у саставу НИС-а трпети последице америчких санкција.

Како објашњава, Петрохемија је ушла у састав НИС-а зато што је то природни след догађаја будући да рафинеријска прерада мора да се прилагоди новим технологијама, трендовима четврте индустријске револуције.

"Ту су петрохемијски производи веома битни јер зелена транзиција подразумева у будућности смањену потрошњу нафтних деривата. Значи, оно што се добије прерадом нафте ићи ће више у петрохемијске производе и зато је НИС-у било битно да Петрохемија постане његов саставни део", објашњава Путниковићева.

Подсећа да је 1990-их година, када се оснивала Нафтна индустрија Србије, Петрохемија била велики извозник и да су се неки противили њеном уласку у НИС.

"Сада се показало да јој ипак треба једна врста старијег брата што се тиче сировина, али и због профита, јер се у продаји нафтних и петрохемијских производа некако циклично смењују потражње и цене, па сада, Петрохемија је прошлу годину мало лошије пословала, била је губитник, а једно је од десет највећих извозних предузећа", каже Путниковићева.

Према речима Путниковићеве, ниједан партнер Петрохемије није отказао наруџбине, али су неке авио-компаније престале да купују керозин на аеродрому у Београду, који је НИС-ов.

"Неке банке су најавиле што званично, што незванично, да неће више сарађивати са НИС-ом, иако заправо ове америчке санкције нису још ступиле на снагу", додаје Путниковићева.

Указује на то да би неко сутра могао да одбије сарадњу с НИС-ом, због могућности да настану проблеми са неким америчким партнером.

У току модернизација Петрохемије

Јелица Путниковић каже да је Петрохемија започела своју трансформацију и пре него што је постала део НИС-а. "Пре него што је НИС преузео 90 одсто власништва над Петрохемијом, почела је модернизација и постављање тог предузећа на здраве ноге."

Како је навела, као и многа државна предузећа, Петрохемија је имала "замрзнуте зараде", мало инвестиција и парадокс да као један од највећих извозника има и проблеме у пословању.

Истичући да би санкције САД биле и велика препрека за развој Петрохемије, каже да је и мађарски МОЛ ушао у петрохемијски бизнис, јер је у томе видео прилику за профит.

Да ли Петрохемију очекује национализација

О изгледима држава постане већински власник Петрохемије, главна уредница портала Енергија Балкана каже да би то могло да се оствари у пакету са НИС-ом.

"Сумњам да сад неком пада на памет да издваја неке делове НИС-а, јер заправо је рафинерија оно што је најбитније. Можемо да направимо неки договор са Русима да они изађу из власништва", каже Путниковићева.

Указала је на то да су договорена улагања у Петрохемију вредна 150 милиона евра како би се неки погони обновили.

"Велики проблем у Петрохемији јесте то да имају доста стар кадар, а нико у то предузеће не може тек тако да дође с улице. Технолошки процеси су веома опасни, за нека радна места потребно је најмање шест месеци, па чак две до три године обуке", наглашава Путниковићева.

Додаје да су стручњаци одлазили због малих плата, али да се пословање поправило од времена пандемије ковида.

"Петрохемијски производи били на глобалном тржишту више плаћени, а и доста компанија у Србији која праве неке компоненте за аутомобиле сарађивало је са Петрохемијом", каже Јелица Путниковић.