Читај ми!

Дијагноза здравственог система у Србији и могући лекови – Др Драган Делић: Неопходно је да прво дефинишемо приоритете

Србији је потребна не само реформа здравственог система, него потпуно нова здравствена политика, оцењује за РТС др Драган Делић. Лекар и политичар који се већ годинама бави анализом проблема у здравственом систему и могућим решењима, сматра да излаз није само у већим улагањима у опрему и изградњу болница, већ пре свега у бољој организацији система, континуираној превенцији и јачању примарне здравствене заштите.

Проблеми здравственог система Србије су бројни и међусобно повезани – то је дијагноза коју би могао да постави и лаик. Међутим, др Драган Делић је, као лекар и посланик странке Србија центар, са сарадницима својевремено припремио документ о здравственој политици, у којем је идентификовано двадесет главних проблема и понуђено двеста могућих решења.

Предлози се односе на финансирање, потрошњу, организацију и руковођење здравственим системом, као и кадровску политику – од уписне политике на медицинским факултетима до одласка запослених у пензију. Ипак, како је навео, за њихово разматрање није било политичке воље.

"Оно што је главни проблем српског здравства је што ми нисмо дефинисали приоритете", нагласио је Делић.

Као први приоритет издвојио је континуирану промоцију здравља и превенцију на свим нивоима, а као други ефикасан и ефективан систем примарне здравствене заштите, односно домове здравља.

"По мени, приоритет број један, то је континуирана промоција здравља и превенција, примарна, секундарна, терцијарна. И друго, то је ефикасан и ефективан примарни здравствени систем, то јест домови здравља који са својом организацијом, кадром, могућностима, технологијом могу да реше 80 до 85 одсто здравствених проблема у нашем систему", навео је он.

Посебно је указао на значај превенције хроничних незаразних болести, за које је навео да су повезане са 85 одсто смртних исхода у Србији. Као значајне факторе ризика издвојио је пушење, прекомерну употребу алкохола, гојазност и употребу електронских цигарета.

Указао је и на проблем касног откривања малигних болести, наводећи да се 52,5 одсто пацијената са карциномом јавља у терминалном стадијуму, када већ постоје метастазе.

"Према томе, превенција је суштина медицине и чињеница да то клатно које је код нас померено ка куративи, ка лечењу дијагностике, што је добро, треба да се помери ка превенцији, раном препознавању, раном откривању болести и промоцији здравља, да превенирамо", поручио је Делић.

Дуге листе чекања и неравномерна распоређеност лекара

Међу проблемима здравственог система издвојио је и недовољно финансирање, велике трошкове које грађани плаћају из сопственог џепа, неравномерну распоређеност лекара и дуге листе чекања.

Како је навео, Србија издваја око 800 евра по становнику за здравство, што је, према његовој оцени, три пута мање од европског просека. Посебно је указао на податак да се готово 45 одсто укупних трошкова здравственог система покрива из личног џепа грађана.

Као један од проблема у организацији здравства навео је и праксу постављања вршилаца дужности директора здравствених установа, коју је оценио као озбиљан проблем система.

Говорећи о листама чекања, указао је на старење становништва као један од важних узрока. У Србији, према подацима које је изнео, 23 одсто становника има више од 65 година, што повећава потребе за здравственим услугама и лечењем хроничних болести.

Додао је да Србија има 323 лекара на 100.000 становника, док је европски просек око 350. Међутим, проблем није само у укупном броју лекара већ и у њиховој распоређености.

"Они су концентрисани у велике центре, док их нема тамо где треба да пруже услугу становништву. И то је једно посебно питање организације", објаснио је он.

Залаже се и за награђивање здравствених радника према учинку, уз претходно обезбеђивање добрих услова за рад, могућности напредовања и стручног усавршавања.

Јединствени здравствени систем и нова здравствена политика

Као једно од решења Делић је предложио успостављање јединственог здравственог система, у којем би грађани могли слободно да користе услуге различитих здравствених установа.

Оценио је да је постојање одвојених војног, приватног и јавног здравства проблем за земљу која има ограничена финансијска средства. Сматра и да би требало другачије уредити рад лекара у јавном и приватном сектору, уз одговарајуће награђивање и спречавање могућих сукоба интереса и коруптивних пракси.

Када је реч о великим инфраструктурним пројектима, попут изградње нове дечје клинике "Тиршова 2", клиничких центара и онколошких установа, оценио је да они морају бити завршени. Посебно је указао на потребу изградње нове Инфективне клинике, прилагођене захтевима савремене медицине.

Поред улагања у инфраструктуру, неопходна је и промена начина управљања здравственим установама. Залаже се за јавне конкурсе за директоре, на којима би кандидати представљали своје биографије, планове и програме рада. Сматра да руководиоци здравствених установа не морају нужно да буду лекари.

Као кључни предуслов за промене предложио је да у изради нове здравствене политике учествују стручне институције, медицински факултети, Републичке стручне комисије, удружења пацијената и невладине организације.

"Ту има пуно, пуно корака, али ја нисам за индивидуално и фрагментарно решење. Ја сам за целокупно решење", навео је Делић.

Према његовој процени, свеобухватна промена здравствене политике могла би да буде спроведена за три до пет година.

"Неко ће бити координатор свега, да им дамо рокове и да после три године кажемо: 'Променили смо комплетно здравствени систем.' Значи, не реформа, него нова здравствена политика", оценио је Делић.

Недовољан обухват вакцинацијом забрињава

Говорећи о епидемији малих богиња проглашеној у Бору и ванредној имунизацији у појединим домовима здравља, саговорник је рекао да су заразне болести поново присутне због неповерења у вакцинацију и недовољног обухвата обавезним и препорученим вакцинама.

"То је чињеница која је неприхватљива са медицинске тачке гледишта, правне, па и етичке", рекао је он.

Навео је да је Светска здравствена организација недовољан обухват вакцинацијом уврстила међу јавно здравствене проблеме и изнео податак да, према његовим речима, око четири милиона деце годишње умре зато што није вакцинисано.

Подсетио је на епидемију морбила у Србији 2015. године, када је оболело више од 5.300 људи, а 15 особа преминуло, међу њима деца и труднице. Оценио је да после тих трагичних догађаја није урађена довољна анализа нити су предузети одговарајући кораци како би се спречило понављање сличних ситуација.

Указао је и на бројне заблуде о заразним болестима, посебно о малим богињама, које се често доживљавају као болести које пролазе без озбиљнијих последица.

"Међутим, клинички ток и исход свих инфективних болести, па и морбила, зависи од многих фактора", навео је Делић.

Објаснио је да вирус морбила може да изазове пролазни пад ћелијског имунитета и тако отвори пут другим инфекцијама, пре свега бактеријским. Као могуће компликације навео је тешке упале плућа, уха и синуса, али и енцефалитис, односно упалу мозга, која може имати тешке последице.

Подсетио је да је током лекарске каријере сведочио бројним компликацијама заразних болести и упозорио да се њихова тежина и могуће последице не смеју потцењивати.

субота, 21. новембар 2026.
13° C