Илић: Суд у Стразбуру дао Србији рок до 15. јануара да се изјасни о звучном топу; полицијска тортура није кажњавана
Европски суд за људска права затражио је од Србије да се до 15. јануара изјасни о случају "звучни топ", открио је за РТС правник Београдског центра за људска права Владица Илић. Очекује да ће Врховно јавно тужилаштво наложити наставак истраге о догађајима на протесту 15. марта. Говорећи о сумњама на полицијску тортуру у случају Данке Илић, упозорава да би коришћење евентуално изнуђених исказа могло да угрози кривични поступак. Истиче да институције нису показале да се за полицијску тортуру и злостављање одговара, већ су показивале разумевање за то.
Правник Београдског центра за људска права Владица Илић је, гостујући на РТС-у, рекао да је Европски суд за људска права у петак затражио изјашњење Србије о случају "звучни топ", као и да остаје нејасно каква је судбина истраге о догађајима од 15. марта прошле године.
Подсећа да је више од 150 грађана дало исказе тужилаштву, тврдећи да су претрпели повреде услед употребе неког средства на протесту.
"Тужилаштво, након свега тога и бројних кривичних пријава које су поднете, заврши предмет службеном белешком коју не достави ниједном од оштећених, ниједном од подносилаца кривичне пријаве, и стави у фиоку. Ми за ту белешку сазнамо тек након што је објављен извештај", указује Илић.
Наводи да су у извештају комисије Врховног јавног тужилаштва утврђени бројни недостаци истраге, али оцењује да се извештај више бави питањем одговорности тужилаца него тиме шта ће бити са самим поступком.
"Очекујем да Врховно тужилаштво и врховна тужитељка Загорка Доловац издају упутство о настављању гоњења у том предмету", каже Илић.
Сматра да би предмет требало да преузме Тужилаштво за организовани криминал, јер је неопходно испитати не само евентуалну употребу средства, већ и ко је то планирао, у које сврхе и да ли је било прикривања.
"Зашто су органи власти имали интерес да негирају очигледне ствари у том случају, од председника Републике па до других", истиче Илић.
Сматра да, осим сумње на употребу одређеног средства, постоји и сумња да је почињено више кривичних дела, можда и из области организованог криминала, због чега истрагу не би требало да воде основна јавна тужилаштва.
Сумње на полицијску тортуру у случају Данке Илић
Говорећи о хапшењу полицијских службеника у оквиру истраге покренуте поводом случаја девојчице Данке Илић, Илић указује на сложеност тог предмета, у којем је током полицијског задржавања преминуо Далибор Драгијевић, брат једног од осумњичених.
Подсећа да је МУП првобитно саопштио да је Драгијевић преминуо природном смрћу након погоршања здравственог стања.
"Касније се испоставило да то баш и није тако, да је смрт била насилна, да је човек имао повреде по целом телу", наводи Илић.
Указује и на то да је тадашњи председник Србије Александар Вучић обавестио јавност о признању злочина пре него што су, према подацима из оптужнице на које се Илић позива, осумњичени званично саслушани.
То, сматра Илић, отвара питање да ли је полиција под политичким притиском и очекивањем да се случај расветли прибегавала злостављању.
"Оно што смо сазнали у односу на двојицу главних осумњичених јесте да су се и они жалили да су били жртве тортуре. Не само што су променили свој исказ, већ су се жалили и службеницима Заштитника грађана. Међутим, Заштитник грађана никада тај поступак није окончао", истиче Илић.
Наводи да му је, као пуномоћнику оца преминулог Далибора Драгијевића, у више наврата одбијен захтев за увид у списе предмета Заштитника грађана.
Према Илићевим речима, у ранијој верзији оптужнице као докази коришћени су искази двојице осумњичених, али и преминулог Далибора Драгијевића.
Нема пресуда за тортуру
Илић наглашава да још нема пресуда којима је утврђена било чија одговорност за тортуру, али упозорава да суд мора пажљиво да испита околности под којима су искази прибављени.
На питање да ли би одбацивање тих исказа могло да доведе до урушавања целог случаја, одговара да то зависи од постојања других доказа.
"Суд мора са великом пажњом да размотри да ли може да заснује пресуду на неким исказима који су праћени тврдњама да су људи преживели тортуру и злостављање", наглашава Илић.
Сумње на тортуру у случају "гаража"
Према речима Илића, сумње на полицијску тортуру у случају "гаража", као и поступци против високих полицијских функционера, међу којима су начелник УКП Марко Кричак и командант САЈ-а Игор Жмирић, нарушавају углед Министарства унутрашњих послова.
Објашњава да до тортуре може доћи услед притиска на полицију да реши одређени случај, али и у околностима у којима политичке елите злоупотребљавају полицију за сопствене интересе.
"Без обзира на то који су друштвено-политички разлози довели до тога, одговорност је индивидуална и лична. Како полицајца који примењује тортуру, тако и онога ко је заташкава, тако и некога ко поступа по наређењу које води тортури и злостављању", истиче Илић.
Сматра да је неопходно додатно образовање полицијских службеника, али и санкционисање одговорних, које би имало превентивни ефекат на остале припаднике полиције.
"Мислим да смо имали бројне случајеве управо зато што нико пре тога од институција није показао да се за тортуру у Србији одговара", каже Илић.
Указује и на одговорност представника власти и институција који су у јавности оправдавали поступање полиције упркос наводима о злостављању.
Од награде до притвора – да ли се нешто променило у полицији
Поводом навода да је Марко Кричак својевремено био награђен за рад на случају због којег се сада налази у притвору, Илић каже да је прерано закључити да су у полицији наступиле суштинске промене.
Наглашава да се мора поштовати претпоставка невиности, али и указује на проблем свести полицијских службеника о границама њихових овлашћења.
"Велика је штета што се сада, крајем 2026. године, тек решавају неки случајеви из 2024, 2025. или 2026. године", оцењује Илић.
Тужилаштво треба да испита и наводе Веселина Милића
Коментаришући наводе медија да је бивши начелник београдске полиције Веселин Милић на саслушању тврдио да су му оптужбе намештене зато што је одбио да нареди полицијску интервенцију 15. марта, Илић истиче да и такве тврдње треба испитати.
Подсећа да сваки окривљени има право да се брани на начин који сматра најбољим за себе, али да то не значи да су његови наводи нужно нетачни.
"Постоји дужност државе по међународном праву људских права да све кредибилне тврдње испита, нарочито када се њима указује на кршење људских права – права на живот, на телесни и психички интегритет", закључује Илић.