Гавриловић: РЕМ није штитио право грађана на информисање, без слободних медија нема ни демократске јавности

У Србији је годинама урушавано уставно право грађана на потпуно, истинито и благовремено информисање, а да Регулаторно тело за електронске медије није испуњавало своју улогу, рекао је за РТС директор Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић. Истиче да су за реформу медијског система неопходни поштовање закона и новинарског кодекса, промена законског оквира и веће учешће грађана у креирању програма јавних сервиса.

Директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да мониторинзи медија које та организација спроводи од 2012. године, према методологији ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР), показују да је у Србији дошло до урушавања права грађана на информисање.

Према његовим речима, систем пропагандних медија развијао се нарочито од 2014. године, а интензивиран је од 2017. године, са циљем јачања култа личности Александра Вучића и поистовећивања државе и владајуће странке.

"Оно што је суштина читавог нашег мониторинга јесте да смо ми овде имали урушавање права на информисање. Уставом Републике Србије, чланом 51, грађанима је гарантовано потпуно, истинито и благовремено информисање. Направљен је систем пропаганде који је за циљ имао да јача култ личности владара Александра Вучића, да урушава институције тако да се представља да постоји једнакост између партије и државе", навео је Гавриловић.

Указује и на последице које је такво медијско окружење, према истраживањима БИРОДИ-ја, оставило на демократску јавност.

"Само 50 одсто грађана Србије сматра, по нашим истраживањима, да је паметно говорити оно што мислите. Без информација ми не можемо да доносимо одлуке, не само у изборном периоду него генерално. Елементаран систем информисања био је урушен на начин да су грађанима биле ускраћене елементарне информације", истакао је Гавриловић.

РЕМ је пропустио прилику да санкционише телевизије

Говорећи о раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), Гавриловић је навео да је БИРОДИ годинама подносио пријаве због кршења медијских прописа, али да одговори регулатора нису били одговарајући.

"Тестирајући систем подношењем пријава, ми смо заправо тестирали како функционише РЕМ. Наш закључак је да је до 2026. године, док четворо независних чланова Савета РЕМ-а није ушло у то тело, РЕМ био на страни одбране система. Ми смо се обраћали, подносили пријаве, оне су биле одбациване. Никада нисмо добили ваљан одговор, то су били штури одговори", рекао је Гавриловић.

Наводи да је БИРОДИ од септембра почео да подноси нове представке због кршења права на објективно и потпуно информисање, говора мржње, нарушавања достојанства и непоштовања професионалних правила.

Према његовим речима, организација се током изборне кампање посебно усредсредила на Информер, Јуроњуз и Курир, медије који, како тврди, нису били обухваћени мониторингом РЕМ-а.

"Фокусирали смо се у овој кампањи на оне медије који нису били у мониторингу РЕМ-а, а то су пре свега Информер, Јуроњуз и Курир. Кроз те наше представке ми сада показујемо како је тај систем функционисао", навео је Гавриловић.

Оцењује да је РЕМ имао законске механизме да спречи кршење прописа и да је у појединим случајевима требало да примени знатно строже мере.

"Према нашим мониторинзима које радимо од 2012. године, РЕМ је пропустио шансу да неке телевизије чак и угаси. Желим да подсетим да су неке телевизије учествовале у кампањи против Оливера Ивановића, пре свега мислим на Пинк. Позитивно извештавање о политичким актерима, односно негативно о њиховим опонентима у дужем временском периоду, захтевало је озбиљне казне", истакао је Гавриловић.

Наглашава да санкционисање медија због кршења закона не треба поистовећивати са цензуром или ограничавањем слободе говора.

"Једно је када имате право да критикујете сваку власт и улога медија јесте да држи јавност будном. Друго је када у томе користите неистине, етикетирање, кршење претпоставке невиности и урушавање достојанства. То није новинарство, то је нешто што је противно Закону о електронским медијима, подзаконским актима, али пре свега Новинарском кодексу", поручио је Гавриловић.

Реформа јавних сервиса – грађани морају да учествују у креирању програма

Говорећи о томе коме одговара медијски систем у којем грађани не добијају потпуне и истините информације, Гавриловић је оценио да такав систем погодује недемократској власти.

"Ми имамо један процес реполитизације и он мора да буде праћен отварањем медија, где медији постају такозване делиберативне структуре, односно омогућавају дијалог у друштву. Ми смо овде имали јефтини кич, шунд, етнонационализам, односно оно што ми социолози зовемо аномичном ситуацијом", објаснио је Гавриловић.

Према истраживањима БИРОДИ-ја, додаје, између 60 и 80 одсто грађана сматра да је Србији потребна "чврста рука", што је, према његовој оцени, допринело легитимисању аутократске власти.

Сматра да је Србија ушла у медијску и друштвену транзицију и да су за стварање квалитетнијег медијског окружења неопходне законске промене, као и већа заступљеност образовних и културних садржаја.

"Ми ћемо имати онакве медије какво желимо друштво. Желим да верујем да желимо да имамо активне, образоване грађане који кроз учешће у друштвеном животу креирају своју стварност. Стуб за то су РТС, РТВ и РЕМ. Промена законског оквира је нужна да бисмо имали друштво које има квалитетне медије, јер данас медији нису само ствар информисања, они су ствар и образовања", нагласио је Гавриловић.

Као први корак у реформи медијског система издваја поштовање медијских закона и Кодекса новинара Србије, али и јасно разликовање професионалног новинарства од пропаганде.

Посебно истиче да будућност јавних медијских сервиса треба дефинисати кроз дијалог са грађанима, укључујући и питање финансирања путем претплате.

"Морамо да седнемо да разговарамо. Шта ми желимо од јавних медијских сервиса, колико смо спремни кроз претплату да то платимо, јер наше истраживање говори да спремност плаћања претплате нема везе са економским статусом појединца, него са поверењем у јавни сервис. Ми вас плаћамо да бисмо добили потпуне, истините и благовремене информације", рекао је Гавриловић.

Предлаже и да Центар РТС-а за истраживање јавног мњења и аудиторијума има значајнију улогу у укључивању грађана у креирање медијских садржаја.

"Кроз истраживање јавног мњења треба слушати потребе грађана, укључити грађане и омогућити да они путем истраживања буду саучесници са креаторима медијских садржаја. Мислим да је то битно да би јавни сервис био стварно јавни, а не само сервис", истакао је Гавриловић.

Уочи седнице Савета РЕМ-а, која је заказана за данас, Гавриловић је поручио да очекује да регулатор настави да поступа у складу са законом и штити јавни интерес, без обзира на то што ради у непотпуном саставу.

"Очекујемо од РЕМ-а да настави да поштује закон, да остварује функцију коју има, а то је да штити јавни интерес у медијима. Да све оно што је незаконито буде санкционисано. Без медија који раде свој посао не можемо имати јавност. Без јавности немамо државу. Када причамо о медијима и о томе какви су нам медији, ми заправо причамо каква нам је држава", закључио је Гавриловић.

понедељак, 16. новембар 2026.
8° C