Епидемија малих богиња - једна особа може да зарази још 15, угрожене бебе, труднице и старији
Епидемија малих богиња у Бору аларм је за читаво друштво. Од почетка октобра у Србији су регистрована 22 случаја морбила, од којих 18 у Бору, два у Београду и по један у Пожаревцу и на територији Косовске Митровице. Председник Удружења педијатара Србије др Георгиос Константинидис упозорава да једна заражена особа може да зарази и до 20 људи, као и да је обухват ММР вакцинацијом од 72,8 одсто недовољан да се спречи ширење болести. Посебно су угрожене бебе које још не могу да приме вакцину.
Председник Удружења педијатара Србије др Георгиос Константинидис рекао је да је број оболелих од малих богиња забрињавајући и да је могуће да је стварни број заражених већи од званично регистрованог, јер поједини случајеви нису пријављени или немају типичну клиничку слику.
"Једна оболела особа може да зарази од 12 до 20 људи, у просеку око 15. Та висока заразност је карактеристика малих богиња и разлог због којег их се додатно плашимо, јер се веома брзо шире“, упозорава Константинидис.
Додатни разлог за забринутост је, каже, стање у окружењу.
Ситуацију на истоку Србије види као логичан след пораста броја заражених у Бугарској, али и Турској, где је, како наводи, забележено више од 1.300 случајева.
"Вирус морбила не признаје границе", истиче Константинидис.
Најугроженије бебе, опасне компликације и код одраслих
Константинидис наглашава да су мале богиње посебно опасне за децу млађу од годину дана, која још не могу да приме редовну ММР вакцину. У ризику су и невакцинисане труднице, код којих постоји могућност инфекције плода, као и старије невакцинисане особе.
"Вакцинисање против морбила није само ствар избора родитеља, јер ми као друштво имамо обавезу да заштитимо оне најосетљивије“, објашњава Константинидис.
Као најчешћу компликацију издваја упалу плућа, док су међу најтежим енцефалитис, односно упала мозга, и субакутни склерозирајући паненцефалитис - тешко, прогресивно оштећење мозга које се може јавити годинама након прележаних малих богиња.
"Енцефалитис и касније субакутни склерозирајући паненцефалитис су, поред смртног исхода, најопасније компликације“, упозорава Константинидис.
Зашто су неопходне обе дозе ММР вакцине
Обухват ММР вакцинацијом у другој години живота износи свега 72,8 одсто, док је пред полазак у школу око 91 одсто. Константинидис упозорава да ни сва деца из старије групе нису примила прву дозу.
"Вакцина се даје у две дозе да би имунитет био комплетан, да се наш имунолошки систем подсети на тај антиген пред полазак у школу. Вакцинација мора да буде комплетна, односно треба да се приме обе дозе“, објашњава Константинидис.
Када дете има благу прехладу, цурење носа или кашаљ, одлуку о евентуалном привременом одлагању вакцинације доноси изабрани педијатар.
Додаје да се у одређеним ситуацијама ММР вакцина може применити и у року од 72 сата након контакта са зараженом особом, али наглашава да је најбоље поштовати редован календар вакцинације.
Педијатри морају да се држе правила струке
Говорећи о разлозима због којих родитељи одлажу вакцинацију, Константинидис указује на ширење нетачних информација о наводној повезаности ММР вакцине и аутизма.
Подсећа да је британски лекар Ендру Вејкфилд 1998. године објавио истраживање на само 12 деце, које је касније повучено због неправилности. Насупрот томе, велике научне студије, укључујући истраживање у Данској на 650.000 деце, нису утврдиле повезаност вакцине и аутизма.
"Аутизам није повезан са морбилима. Аутизам се само јавља у исто време када се даје вакцина против морбила“, наглашава Константинидис.
Указује и да поједини педијатри саветују родитељима да одложе вакцинацију док дете не прохода или не проговори, иако таква препорука нема научно утемељење.
"Педијатри то не смеју да раде у ординацији. Чак и ако имају такав приватни став, не смеју да га деле у својој ординацији. Морају да се држе медицине и правила струке“, истиче Константинидис.
Ширење антиваксерских ставова на друштвеним мрежама
Председник Удружења педијатара Србије сматра да је ширење антивакциналних ставова један од највећих проблема, посебно када утицај појединаца са друштвених мрежа потисне научне чињенице.
Наглашава да здравствено просвећивање мора бити стална обавеза читавог друштва, а не активност која се спроводи само током епидемија.
"Колико год педијатар био савестан и добар, не може сам да изађе на крај са појавом друштвених мрежа и порастом броја антивакциналиста. У тој борби мора да учествује читаво друштво“, истиче Константинидис.
Према његовој оцени, треба разликовати забринуте родитеље од оних који, упркос научним доказима, настављају да шире нетачне информације.
"Веома је проблематично када ауторитет са друштвених мрежа замени стручни ауторитет“, закључује Константинидис.
