Од Фрушке горе до Турске – како волонтери ОТИС-а стижу први тамо где је најтеже

Данас ОТИС броји преко стотину волонтера у Новом Саду, Београду, Суботици и Крагујевцу. Њихови чланови су претежно студенти са различитих факултета, али волонтирају и грађани.

Готово да не постоји мисија у Србији, у којој нису учествовали, а када им је то логистика дозвољавала, у помоћ су притекли и другим земљама.

Дуња Халиловић, пи-ар ОТИС-а, наводи да је Спасилачко-медицинска мисија притекла у помоћ чак и Турској, у граду Кахранманмарасу, где су провели седам дана.

"Затим се десио пад надстрешнице првог новембра 2024. године, и ту смо међу првима били на терену, већ неких пола сата након самог урушавања. Такође, прошле године у марту када је била потрага за несталом девојчицом у Убу, касније и у пожарима на југу Србије на позив Сектора за ванредне ситуације Републике Србије", рекла је Халиловићева. 

Делују углавном на позив ватрогасаца или Завода за ургентну медицину, добро су обучени и излазе правовремено на терен. Пре две недеље, помогли су у евакуацији повређене особе на Фрушкој гори, која је захтевала специфичну технику извлачења.

Члан ОТИС-а Константин Продановић објаснио је да њихова обука обухвата основну медицину спасавања, техничко спасавање, понашање на приступачном терену, претрагу за несталим особама.

"Оно што не може да се научи, то су све непредвиђене околности које се дешавају свакодневно", истакао је Продановић.

Свака успешно завршена мисија награда је по себи, док тешка искуства стварају ожиљке и нова су лекција за читав тим.

Продановић се присетио потраге за двогодишњом Дуњом у којој је тим учествовао.

"У потрази за Дуњом, девојчицом од две године, смо били на терену читаву ноћ где смо упркос нашем планираном току акције и неким путевима које је требало да претражимо наилазили на приватне поседе, на неке ствари које нису биле уцртане на карти и које на другачији начин заправо не бисмо могли да откријемо", објаснио је Продановић.

Халиловићева је испричала њихова искуства када је тим учествовао у потрагама и у Турској.

"У Турској рецимо док смо радили, дешавали су се и накнадни потреси, тако да је ту била опасност, а што се тиче надстрешнице, опет некако тај људски моменат и људски фактор је био некако најризичнији, зато што смо сви желели што пре да извучемо све те људе и онда су ту можда и неки непромишљени тренуци, не гледамо ни где стајемо", навела је Халиловићева.

Свесни да је све више изазова пред Сектором за ванредне ситуације, отворили су конкурс за пријем нових чланова који траје током читаве године, а како најављују, ускоро ће основати и нове локалне организације и у другим градовима Србије.