Више од 100.000 страних радника пријављено у Србији прошле године – пооштрава се контрола запошљавања

Привлачније место за тражење посла Србија је постала пре две године након законских измена које су продужиле време боравка и рада и дигитализовале процес добијања дозвола. У ново поглавље уређивања тржишта рада Србија улази преговорима о радној мобилности. 

Прва земља с којом је Србија пре недељу дана покренула преговоре за Споразум о радној мобилности је Узбекистан.

Данијел Игрец, помоћник министра за рад, гостујући у Дневнику наводи разлоге за избор те земље за почетак преговора. 

Зашто Узбекистан?

"Узбекистан је земља с којом Србија жели да оствари стратешко партнерство. То је држава која је једна од најбрже растућих економија у Централној Азији, такозвана капија за продор у Централну Азију, држава са изузетно вредним радницима, са радницима који, када оду у иностранство и када се радно ангажују, поштују поредак друштвени, поштују културу, поштују обичаје државе у којој се ангажују", рекао је Игрец. 

Занимљив податак је, каже он, што у Србији, међу узбекистанским радницима, постоји нула посто криминала, не постоји ниједан прекршај, изузетно су вредни, и то је такође разлог зашто смо се одлучили за Узбекистан.

"Трећи разлог је тај што је Узбекистан земља која, пре него што упути раднике своје у друге државе, она тим радницима омогући обуку, научи их језик државе у коју иду, научи их обичајима те државе, упозна их са културом и традицијом те државе, и припреми их у потпуности да могу, када дођу у државу, да се у потпуности интегришу и да обављају свој посао у складу са очекивањима послодаваца у тим земљама", речи су помоћника министра Игреца.

Очекује се да Споразум буде усаглашен до јесени, јер је за октобар најављена посета председника Узбекистана Србији и том приликом се очекује потписивање споразума.

О другим земљама за покретање преговара о радној мобилности још се одлучује, али је циљ будућих споразума да све радне миграције буду у легалним оквирима. Растом броја страних радника и пријава за јединствене дозволе за боравак и рад у Србији, којих је прошле године било више од 100.000, контрола увоза радне снаге све је изазовнија. 

Од 2024. почеле додатне провере страних радника

Србија је 1. фебруара 2024. године почела са применом измена закона које су увеле додатне провере страних радника, објашњава Игрец. 

"Министарство за рад врши проверу над применом закона, врше се редовне и ванредне инспекцијске контроле. Оно што смо затекли до сада јесте да, рецимо, страни радници који се ангажују у Србији често нису довољно упућени у своја права, и Министарство заједно са својим  међународним партнерима, спроводи пројекте и обуке како би ти радници били упознати са својим правима. Оно што је важно да напоменем јесте да споразуми о радној мобилности уводе принцип једнаког третмана, што значи да страним радницима не дајемо никаква додатна и већа права него што их имају домаћи радници у Србији", навео је Игрец.

Демографски изазови и Експо 2027.

Пре ангажовања страних радника послодавци су дужни да спроведу тест тржишта рада при Националној служби за запошљавање и провере да ли има домаћих радника са потребним квалификацијама. Данијел Игрец тврди да послодавци не заобилазе ту обавезу. Константу потребу Србије за страним радницима објашњава изузетним привредним растом Србије.

"Као што знате, суочавамо се са демографским изазовима. Стопа незапослености нам је на рекордно ниском нивоу, 8,5 одсто, тако да једноставно, због економског развоја, економског напретка, постоји потреба за ангажовањем додатне радне снаге", каже Игрец подсећајући и на Експо 2027.

"Србија ће следеће године бити земља домаћин изузетно озбиљног глобалног догађаја, једног од највећих глобалних догађаја у тој години, изложбе Експо 2027, тако да постоји потреба за ангажовањем страних радника. Али наравно, споразуми о радној мобилности, то је оно што такође хоћу да нагласим, уводе организовано запошљавање", навео је Игрец.

Додаје да ће држава имати пуну контролу и пуни надзор над ангажовањем страних радника.

"Ангажовање страних радника ће се вршити на основу унапред утврђених процедура, и држава ће имати механизме да исконтролише да се све спроводи у складу са законима и у складу са споразумима. Један од проблема који пријављују упућени је да радници често лако добију такозвану визу Д, која им је неопходна да дођу у Србију да раде, највише до 180 дана. Након тога морају да добију јединствену дозволу за рад и боравиште, која може да траје највише три године. Међутим, други корак је често компликован и доводи до злоупотреба од стране послодаваца, уцењивања радника, а у екстремним случајевима и до одузимања пасоша и ограничавања кретања. За време трајања визе Д страни радник не може да промени послодавца, објашњава Игрец.

Шта се догађа када радна виза истекне

"Уколико неки од страних радника, кад му истекне виза Д по основу запошљавања, не испуни услове за стицање јединствене боравишне дозволе за рад, послодавац који га је ангажовао на основу визе Д по основу запошљавања има обавезу да том страном раднику обезбеди сигуран повратак у своју земљу порекла, наравно, уз покривање свих трошкова. Такви случајеви постоје јер су у процес издавања јединствене дозволе укључени и Национална служба за запошљавање, која проверава испуњеност услова и Министарство за рад и Министарство унутрашњих послова, које врши безбедносну проверу", каже Данијел Игрец.