"Забетониран" дрворед у Земуну – немар или грађевинско решење за градске средине

Последњих година се Београђани боре за свако дрво. Не само што пречишћавају ваздух, који је загађен и зими и лети, дрвореди праве и хладовину за време несносних врућина и помажу да отиче вода која се накупља на саобраћајницама током јаких, све чешћих киша. Земунци су дрворед спасили, али свако стабло је забетонирано. Јесте ли сасвим сигурни да је то лоше?

Реконструкција Дубровачке у Земуну приводи се крају. Улица је проширeна како је планирано, дрворед је сачуван, како је обећано Земунцима.

Mеђутим, око дрвета уместо земље, тврда подлога која подсећа на бетон. Требало би да пропушта воду. Ново решење, а колико је практично?

Многи су се забринули да ће ово оштетити дрвеће и да корење неће добијати потребну влагу. Међутим, подизвођач тврди супротно.

“Не ради се о бетонирању дрвета, него баш супротно, ради се о заштити стабала. То је један систем који омогући дрвету, односно стаблу у градском окружењу да дође до нормалног дотока воде и циркулације ваздуха. Шта је проблем у урбаном окружењу са стаблима? Они су изложени утицају пешачког саобраћаја. Онда људи како нагазе на то тло које окружује дрво они га набијају временом. Сабијају и земља постане тврда. И онда не може вода да прође кроз то тврдо тло и онда једноставно исуши се дрво“, каже подизвођач радоваЂула Мирнич.

Стручњаци објашњавају - прво се очисти простор око дрвета на дубини од 15 центиметара. Напуни се такозваном каменом ризлом, а преко иде слој ове подлоге која је дебљине четири центиметра. Како дрво расте и шири се, подлога се мрви, тврди подизвођач. Ова подлога се одавно користи уместо асфалта у свету, посебно у градовима који имају проблема са канализацијом и великим падавинама.

Да ли ова подлога може бити решење и за обилне падавине

Зашто је уместо земље подлога стављена око стабала, нисмо успели да сазнамо, јер ни из Општине Земун, ни из Града и Зеленила нису хтели да причају на ову тему.

"Она ту потпуну сврху и функцију ствара када канализациона мрежа не може да прихвати ту велику количину воде. Заправо ми онда на тротоаре и улице, стављамо те бетоне. Најчешће иду на тротоаре, стазе, бициклистичке стазе, такође на улице иду порозни асфалти", рекао је Огњен Говедарица са Грађевинског факултета.

Свакога пролећа и лета, за време пљускова, извештавамо о местима у Београду где се сакупља велика количина кишнице. Падавине су толике да канализација не може све да прими. Ова подлога је, кажу стручњаци, добро решење.

Зашто је онда стављена на свега неколико места у граду? И то искључиво око стабала.