Осигурање може непријатно да вас изненади – постоје штете које личе на ризик од поплава, али се не наплаћују

Њиве у селу Брадићу крај Јадра, у делу који плави, власници и не осигуравају. Кажу, нису ни нешто плодне, па се не исплати. С друге стране, у Мачви, где је бујица Добрaве у Миокусу 2014. све потопила, породица Исаковић њиве обрађује, али осигурава делимично.

Љубинко Исаковић, пољопривредник из Миокуса, каже да осигурава њиве од града, али не и од бујичних наноса. "Зато што се поплава десила 2014. и од тада нисмо имали проблема", наводи Исаковић.

Уздање у принцип "неће ваљда опет", уместо куповине полисе, и даље предњачи.

Милорад Радић, директор Дирекције за накнаду штете "Дунав осигурања", каже да додатно осигурање од бујица и поплава учествује са око 13 до 14 одсто у укупном броју полиса.

Зоран Благојевић, председник ИО "Винер штедише осигурања", истиче да постоји благи раст уговарања осигурања од поплава. "Неких три до четири одсто можемо рећи да постоји раст уговорених осигурања, када је ризик од поплава у питању, то је недовољно", наводи Благојевић.

Ипак, 2023. године, у којој смо уз кише имали и суперћелијске олује, домаћа осигуравајућа кућа која покрива трећину тржишта за одштете је исплатила чак 800 милиона динара. Тада су многи били затечени и сазнањем да немају право на накнаду, јер нису уплатили додатно осигурање од бујица.

Зоран Благојевић каже да не жели да неразумевање приписује само клијентима. "Клијенти су неука страна, ми се професионално бавимо тиме и превасходно мислим да је то наша одговорност да људима разјаснимо", истиче Благојевић.

Шта покрива основни, а шта додатни пакет

Један од основних пакета за осигурање куће од 60 квадрата покрива штете од пожара, града, излива воде из инсталација, експлозије, лома стакла и кошта 6.000 динара годишње. Додатно осигурање од бујичних вода доплаћује се 1.300 динара.

По приближно истој цени додатно се може осигурати и од штета од снега, пада дрвета, земљотреса и повреде члана домаћинства.

Шта се не може осигурати

Постоји и оно што се не може осигурати.

Милорад Радић објашњава да постоје штете које личе на ризик од поплава, али се не надокнађују.

"То су штете од подземних вода, од излива из канализационе мреже уколико нису последица поплаве, јер само изливање из канализационе мреже у условима поплаве јесте наплативо", наводи Радић.

Раст осигурања имовине значајан, али недовољан

У Удружењу осигуравача кажу да је у односу на период пре короне укупно осигурање имовине имало значајан, али недовољан раст. Некретнине осигурава 10 одсто власника, а своје поседе 14 процената пољопривредника.

Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије каже да тренутним обухватом нико не може бити задовољан. "Ни власници, ни они који живе од те пољопривреде, ни држава, јер она је та која на крају надокнађује штету, сведоци смо тога уназад неколико година. Нити осигуравачи", истиче Ћирић.

Ако едукација грађана о значају осигурања није маркетиншка, већ суштинска, резултат не изостаје. Добар пример за то стиже из Чешке, где је у кратком року након олује "Борис" обухват осигураних порастао и до 15 одсто.

Сигуран замајац расту осигурања код нас била би и пореска олакшица за осигурану имовину.