Верници западних цркава прослављају Ускрс

Верници Римокатоличке цркве и других западних цркава славе највећи хришћански празник – ускрснуће Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Београдски надбискуп Ладислав Немет изјавио је да мир почиње од свих људи појединачно, уз поруку да је у данашњем свету, у ком је лако да се шири језик мржње, неопходан језик разумевања и истине.

Кардинал Немет на Велику суботу је предводио Ускрсно бдење у Катедрали Узнесења Блажене Девице Марије.

Део православних хришћанa широм света који припадају црквама западног обреда данас прослављају највећи хришћански празник – ускрснуће Исуса Христа.

Ускрснуће сина Божјег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.

Према хришћанском веровању, Христос је ускрснуо трећег дана после смрти. Према јеванђељима, догађај се збио на Исусовом гробу, а радосну вест је женама мироносицама, саопштио арханђел Гаврило.

Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христос, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасао сав људски род од греха, а потом је ускрсао из мртвих.

Обичај је да верници на ускршњу мису понесу ускршња јаја и храну, које свештеник затим благослови.

Јаја се боје првенствено у црвену боју

За Ускрс, свуда је уобичајено бојење јаја, првенствено у црвену боју, која представља симбол новог живота.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Уз богату трпезу окупља се породица, креће у забавну потрагу за скривеним јајима, негде се надмећу за најјаче.

Овај велики празник донео је и велики број обичаја који се разликују од земље до земље.