Цвети – према народном веровању, данас се доносе важне одлуке и започињу послови

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан, Исус Христос ушао је у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Христос је исцељивао унесрећене, проповедао у храму, а увече се са ученицима вратио у Витинију.

Народни обичаји

Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.

Према народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови како би укућани били румени и здрави.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове.

Дозвољено јести рибу

Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста. Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божјег.

У Србији се Цвети обележавају и као историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић дигао је код цркве у Такову народ у Други српски устанак.

Цвети се увек славе у последњу недељу пред Васкрс, шесте седмице Великог поста.