Светски дан напуштених животиња: На планети 362 милиона луталица, у Србији махом пси са педигреом

Према истраживању "Пројекат о стању напуштених љубимаца“ ("State of Pet Homelessness Project"), процена је да је на свету око 362 милиона напуштених паса и мачака, односно да је на свака два љубимца која имају дом - једно на улици.

Званичне бројке о луталицама у Србији не постоје.

У студији Ветеринарског факултета у Београду "Окрутност према псима и мачкама у Републици Србији током десетогодишњег периода" из 2023, наводи се бројка од 400.000 напуштених животиња.

Оснивач Удружења "С.О.С фор Догс" Биљана Првановић Стојановић каже да та цифра није реална, али да је чињеница да је у Србији јако пуно незбринутих животиња.

"Процењује се да их је око 100.000 на нивоу Србије, а од тога 20.000 на територији Београда. Годишње се зна да 'Ветерина Београд' може да збрине око 6.500, а у прихватилиштима је око 2.500", наводи Првановић Стојановић.

Закони који се не примењују

Закон о добробити животиња из 2009. године регулише права и обавезе власника, као и забране злостављања, напуштања и неодговорног држања животиња.

Прописане су и казне које су у распону од 10.000 до 50.000 динара за физичка лица, а за фирме и одгајивачнице се крећу и до пола милиона динара.

Казна за власнике који нису чиповали свог љубимца је 10.000 динара, а недозвољен узгој или продаја за одгајиваче је до 100.000 динара.

Првановић Стојановић каже да је проблем што се слово закона у пракси не примењује како треба.

"Постоји програм 'Ухвати-стерилиши-врати' преко ЈКП 'Ветерина Београд' који се односи на животиње које могу да живе у заједници са људима. И поред свега тога нема тренда опадања броја напуштених животиња, чак је можда реч и о већем броју", напомиње ова активисткиња.

Објашњава да се "пси са улице" стерилишу, али се зато увећава број напуштених власничких, углавном расних паса те да је то - основни проблем.

"Раније нисте могли да нађете 'малог белог', ни бишона, малтезера или било шта тог типа на улици. Нажалост, сада их је пуно. И већином су сви без чипа тако да не знате ко је власник. Људи уместо да имају свест да удомљавају, они напуштају", каже Првановић Стојановић.

Други проблем је што нема адекватног одговора надлежних из ове области.

"Постоји обавезно чиповање од 2016, али долазимо до тога да имамо већину власничких паса који уопште нису чиповани. Док се држава не укључи да контролише и одгајиваче и власнике ми нећемо доћи до смањења популације напуштених животиња. Џабе су сви активисти и све стерилизације када стерилишете десет уличних женки, али зато неко пусти цело своје легло од мешанаца јер му ти пси више не требају. Нема никакве одговорности", упозорава Првановић Стојановић.

Проблеми са удомљавањем љубимаца

У наручју јој је Сандра која има око три године.

Код ње је већ четири месеца. Вакцинисана је, стерилисана, чипована...

Чека да је неко удоми.

Првановић Стојановић каже да су, према досадашњем искуству, шансе да обрадује неку породицу ипак мале, јер су "на цени" расни пси.

"Од 20 удомљавања - пет су мешанци. Сви остали удомљени су расни пси", наводи.

Додаје да је додатни проблем и тај што људи који желе да удоме неку животињу мисле да им тиме престају све обавезе.

"Долазе са предубеђењем да немају никакву обавезу уколико желе да удоме. То су велики проблеми код људи који желе да удоме, али ипак не би неку велику обавезу", истиче Првановић Стојановић.

Подаци Републичког завода за статистику показују на још један апсурд.

У ситуацији када је све више напуштених паса, власници су за своје кућне љубимце: храну, лекове и негу, 2025. у трговинама у Србији утрошили више од 19 милијарди динара (166 милиона евра).