Предваскршњи обичаји у Ораховцу и Великој Хочи: Шарање "страшника" на Средопосницу

У четвртој недељи или на средини Великог или Часног поста који православне вернике уводи у највећи хришћански празник - Васкрс, жене из Ораховца и Велике Хоче специјалном техником почињу да цртају по јајима која ће кувати и фарбати на Велики четвртак. Значи, цртање је, овде, већ почело.

Виши научни сарадник Института за српску културу Приштина - Лепосавић, др Александар Павловић каже да је реч о ретком народном обичају који је све до 1999. године био распрострањен у широј области Призрена, али да је након прогона Срба остао још само у Ораховцу и Великој Хочи.

"У четвртој недељи ускршњег поста, на Средопосницу, увек у среду, почињу да се шарају јаја у Великој Хочи и Ораховцу. На Средопосницу се пре свега шара јаје 'чуваркућа', или 'страшник' како се тамо каже. Оно је намењено за кућу, домаћинство јер се верује да ће оно у наредном периоду - од Ускрса до следећег Ускрса чувати укућане од свега зла, недаћа, болести", каже Павловић.

Након што се ослика "чуваркућа", према сачуваним обичајима домаћице могу да "ошарају" још једно или два јаја.

"Она се исто називају 'страшник', а намењују се за заштиту винограда, поља, усева... Дакле, са истом замишљу се шарају тако да као што оно прво јаје чува кућу, ова би требало да чувају поља и усеве", наводи овај историчар.

Обичај је да се јаја осликавају све до последње недеље поста, када следи процес кувања, односно фарбања.

"Пракса у Великој Хочи и Ораховцу је да се ускршња јаја боје на Велики четвртак, док је Велики петак резервисан да се тај дан не ради ништа управо из поштовања према Христовим мукама који је на Велики петак и разапет", прецизира Павловић.

Техника "шарања" васкршњих јаја

Карактеристично за шарање васкршњих јаја у Великој Хочи и Ораховцу јесте техника која се користи, а затим и симболи.

"Традиционално је у употреби код Срба у ова два насеља 'шараљарка', односно предмет уз чију помоћ се, уз употребу војска, јаја шарају. Предмет је направљен од гране винове лозе, дела лима и памука. Гранчица служи као дршка, на врх се ставља парче лима у облику кљуна. Загревањем на ватри свеће, восак се ставља у овај лимени део и јаја се шарају тако што восак када се отопи тече низ овај кљун и тако се наносе шаре на јаја", објашњава Павловић који је и аутор више научних студија о животу Срба на Косову и Метохији.

Додаје да је обичај да васкршња јаја у овим местима обично шарају жене, а да је то занат који захтева знање, вештину, али и стрпљење.

Додаје да се често на јајету које се шара на Средопосницу цртају посебни симболи који су у служби заштите породице.

Најчешће је то крст као симбол хришћанства, али има и других мотива.

Све их повезује Васкрс.

Хришћански мотиви и обичајни симболи

Павловић напомиње да се често користе и они симболи који указују на древни корен празника, а везују се за обичајно-обредне праксе из старих пролећних култова.

"На јајима можемо срести и симболе са биљним и животињским мотивима. Имамо симболе цвећа, зеленила, али и птица, попут пауна који и код Срба, али и у другим културама симболизује живот и вечност", открива овај научни сарадник.

Међу мотивима васкршњих јаја срећу се и антропоморфни ликови. Сваки има посебно значење, посебно када је реч о ликовима девојака.

"Јаја која се тако шарају називају се 'младице' и намењују се неожењеним момцима. Када дође Ускрс дарују се неожењеним момцима из уверења и са жељом да се у наредном периоду ожене", наводи др Александар Павловић.