Каква је будућност штампе – да ли би грађани поред Нетфликса платили и новине на интернету

Дневна штампа у Србији је 2014. године имала је тираж од око пола милиона примерака, а сваки примерак читао је у просеку 1,54 читалаца, што значи да је дневно новине читало око 770 хиљада грађана. Највернија публика били су старији од 55 година.

Према истраживању из 2024. године, 83 одсто грађана користи друштвене мреже за вести, 57 одсто прати портале и сајтове новина, док је штампа, како кажу, све мање читана.

Када погледамо ко се где претежно информише, генерацијски јаз постаје очигледан. За младе до 24 године, главни извор вести су друштвене мреже – тако се информише 45 одсто њих. За старије од 55, и даље је то телевизија, коју као главни извор бира 52 одсто.

Средња генерација, између 35 и 45 година, најчешће се ослања на интернет портале.

Проблем савременог друштва – скроловање уместо читања

Новинарка РТС-а и професорка новинарства на Факултету политичких наука Милица Јевтић каже да је у природи њеног посла да чита сву штампу и дневну и недељну.

"Ја волим папир, волим књиге у папиру и никада се није десило да сам тако добро могла да упамтим нешто што сам прочитала онлајн, као када прочитам са папира“, навела је Јевтићева.

Новинар Политике Никола Тркља штампу чита последњих 40 година.

"Мислим да није проблем да ли се чита са папира, папируса или дигиталних платформи, битно је да се чита. Оно што је проблем у савременом друштву јесте што се све више скролује и гледа, а врло мало чита. Рецимо, тога сам постао свестан пре десетак, 15 година када сам имао неки текст са мало ироније и видео сам по реакцији људи кад је текст објављен на порталу 'Политике', да бар половина није разумела. Односно, прочитали су вероватно само лид, наслов и видели фотографију и на томе се задржали“, каже Тркља.

Према његовим речима, своје новинарске справе треба да "нишаните" према томе у којој земљи живите.

"Ми живимо у земљи Србији у којој, бар према податку који сам последњи пут запамтио, имамо око 58 посто људи који су функционално неписмени. Ако им дати неки текст из 'Политике' и онда кажете: препричајте тај текст – они не могу да га препричају. То је, значи, проблем који је много значајнији и већи од онога на којој платформи ви саопштавате и говорите ту вест“, објаснио је Тркља.

Велике медијске куће и портали

Као професорка новинарства, Јевтићева каже да студенте тера да читају сва издања, да прате све медије и да прате, пре свега, штампу.

"Природа њихове генерације је да се информишу на порталима. И то је сасвим нормално. Али, због онога за шта се они образују, у реду је и пожељно је да се читају све новине. Мислим да је јако важно, не само да читају оне новине које за њих агитују и од њих праве гласаче, него да читају све новине, како би знали шта им се у њима допада, а шта не. Дакле, да немају ту идеолошку матрицу и гадљивост према садржају, него да прочитају и онда суде о садржају, иако је процес најчешће и за све медије другачији“, истакла је Јевтићева.

Велике медијске куће су прешле и на портале, али су задржале и своја штампана издања, Тркља напомиње да је то процес који траје 15, 20 година и да треба истаћи пример Њујорк тајмса, за кога је насловна страна нека врста "тотема“.

"Ја сам наводио пример Џулијана Асанжа, који је добро знао шта ће му се десити када објави податке. И није Асанж отишао и поделио те податке на 20.000 сервера у Кину, Латинску Америку, Африку, Русију или не знам где, него је отишао у пет највећих новина на свету. И њима је дао да чувају те податке јер је рачунао да ће традиционални медији, ти што имају ту заставу, да ће изгурати ту причу. И тако се десило“, указао је новинар Политике.

То је један од разлога зашто Њујорк тајмс, како је рекао, тренутно има око пола милиона штампаних примерака, 90 одсто претплате и 90 одсто прихода од дигитала, али не пада им на памет да гасе оно што је симбол и што сви препознају као релевантан извор.

Колико њих је спремно да плати за садржај на порталима

Београдска хроника питала је гледаоце који их прате и на Инстаграму о навикама које имају – 47 одсто анкетираних је рекло да чита новине, а само трећина анкетираних је рекла да би платила за садржај на порталима.

Тркља је навео пример портале Њујорк тајмса и Вашингтон поста који су "закључани", односно, могу да се читају на претплату.

Милица Јевтић сматра да ми немамо културу плаћања садржаја, плаћање било какве интелектуалне својине, ничега што не може да се пипне.

"Ми волимо да платимо оно што може да се опипа, овај садржај не. Погледајте у неким локалним заједницама, размислите, рецимо, Новосадски дневник, Ужичке вести, Панчевац – да ли би људи на локалу плаћали да добију добру информацију из своје локалне заједнице која им је најпотребнија? Па нисам сигурна“, каже професорка новинарства.

Ко добија, а ко губи када кокетира са политиком

Професорка Јевтић је указала на случајеве Вашингтон поста и Њујорк тајмса.

"Њујорк тајмс је онлајн отишао на 11 милиона претплатника, а Маргарет Саливан, која је радила и у једном и у другом листу, наводи да Вашингтон пост сад има два милиона претплатника, 400 запослених, Њујорк тајмс има 2.000. Када је власник (Вашингтон поста) одустао од доследности листа, када је кренуо да се уподобљава са политиком Доналда Трампа, односно да налази своју политичку и бизнис матрицу у том политичком систему, лист се сурвао“, истакла је Милица Јевтић.

Тркља се надовезао да је Вашингтон пост за две недеље изгубио 200.000 претплатника.

"Не морамо да останемо на папиру, али морамо, изгледа, да читамо и да плаћамо ауторско новинарство, јер ћемо само ауторе плаћати и желети да их читамо, пошто ћемо све остало, на крају згужвати и бацити у канту“, поручила је професорка ФПН.