Злоупотреба деце и сензационализам – шта се крије иза вести о најмлађима

Истраживање ЦЕПРОМ-а показује да су медији углавном незаинтересовани за децу и да ретко извештавају о њима, а када то чине, прилози имају претежно негативну конотацију.

"Још више забрињава што смо забележили рекордан број прекршаја Кодекса новинара Србије приликом извештавања о деци. Пратили смо телевизије са националном фреквенцијом, централно-информативне емисије, девет дневних листова и 20 најпосећенијих портала у земљи", истиче Марко Недељковић из ЦЕПРОМ-а.

Према његовим речима, телевизије објаве, у просеку, један прилог о деци сваких пет дана у централно-информативним емисијама, у дневној штампи је то 1,4 текста на дневном нивоу по медију, док код портала тај проценат износи 5,3 одсто.

"То не значи да је ситуација код портала боља, већ је најпроблематичније извештавање о деци управо у тим медијима", додаје Недељковић.

Глас деце се ретко чује

Деца су највише заступљена у телевизијским прилозима, али је проблем што се њихов глас ретко чује, јер их новинари не питају за мишљење о темама које их се тичу.

"Највећи број појављивања деце забележен је у телевизијским прилозима, конкретно на РТС-у. Од свих информативних емисија које смо пратили, у периоду од 70 дана емитовано је 63 прилога о деци, од чега 49 на РТС-у. У тих 49 прилога, у 12 су деца била саговорници", указује Недељковић.

Говорећи о сензационалном извештавању о деци, он наводи да су најпроблематичнији портали, јер 70% објављених текстова има негативну конотацију, попут насиља, инцидената и злостављања.

Проблем је и то што се у сваком петом тексту на порталима крши Кодекс новинара Србије, а у сваком десетом у дневној штампи, што показује да се деца често злоупотребљавају у циљу сензационализма.

"Подаци показују да чак и када се извештава о деци, врло често им се наноси додатан проблем, уместо да медији доприносе конструктивном решавању проблема које имају. Деца су врло осетљива категорија и о њима треба извештавати са посебном пажњом", закључује Недељковић.