Међународни дан детета – породица је најбоље место за одрастање, али како јој помоћи када се суочи са тешкоћама

Тог 20. новембра 1989. године усвојена је Kонвенција о правима детета, која је најшире прихваћени правни инструмент за заштиту људских права у историји. Сва деца имају сва права из ове конвенције, без обзира на то ко су, где живе, шта им родитељи раде, да ли су сиромашни или богати, којим језиком говоре, којој религији или култури припадају, да ли имају неку сметњу у развоју или инвалидитет.

Свако дете заслужује да одраста у породици окружено љубављу и сигурношћу.

Ипак, Данијела Барјактаревић из СОС Дечјих села Србија наводи да у пракси виде да постоји хиљаде породица које су са бројним и сложеним тешкоћама, које их просто онемогућавају да адекватно брину о својој деци и којима је потребна системска подршка, као и да се ту не мисли на новчану, тј. материјалну подршку.

“Новац може да закомпликује, али сиромашне породице могу јако добро и адекватно да се старају о својој деци. Значи, то није примарни проблем, али може да усложни неке друге проблеме које породице имају. Оне породице које до нас долазе суочавају се са различитим тешкоћама. Углавном су то породице које су искључене из заједнице, које јако слабо разумеју које су то ситуације и на који начин они могу доћи до одређених видова подршке”, објашњава Барјактаревићева.

Истиче и да су 2022. године била 5.443 детета која су била на смештају током године, односно на неком домском или породичном смештају.

“Ми углавном стављамо фокус на ту децу која су већ измештена. А оно што наша организација покушава јесте да стави фокус на ону децу која јесу у некој ситуацији занемаривања, запуштања, да не кажем насиља, злостављања у оквиру своје породице. Морам да подсетим да управо члан 19. Конвенције налаже државама да креирају мере које ће подржати те породице, односно децу која се налазе у породицама, њихове родитеље, старатеље, законске заступнике”, додаје Барјактаревићева.

Важно је реаговати пре него што дете буде измештено из породице

На питање који су изазови са којима се суочава то дете, Барјактаревићева напомиње да су бројне тешкоће којих дете можда и није свесно, па чак нису ни родитељи.

“Наша организација спроводи програм јачања породице у девет заједница широм Србије и у сваком тренутку подржавамо 320 породица и преко 1.350 чланова тих породица. Оно што радимо кроз тај програм, то није једнократна подршка, већ је програм подршке који траје 18 месеци, где се врло интензивно ради на подршци самим родитељима, да просто они уоче које су то потребе деце, на који начин, где их могу задовољити, који су њихова права. А с друге стране, ради се врло интензивно са децом, да они изграде механизме помоћу којих могу боље да се интегришу у своју вршњачку групу, да се заштите”, објашњава Барјактаревићева.

Указује да су ангажовани психолози, педагози, социјални радници, који своју подршку пружају управо на терену, у дому где се дете налази.

“То је најважније, не да сместимо дете у неку хранитељску породицу или дом, па онда реагујемо, већ да реагујемо када се нешто може спречити, односно да уђемо у породицу, да сагледамо каква је та њихова ситуација, да разумемо, да подржимо”, поручује Барјактаревићева.

Фокус је на разговорима са децом, али родитељи су често кључ решења

Говорећи о томе како се приступа деци, каже да фокус јесте на разговорима са децом, али да са друге стране базирају се и на родитеље, јер су често они кључ решења.

“И оно што могу да кажем јесте да управо држава својим корацима би могла у томе да помогне, у смислу да усвоји подзаконска акта која би у ствари регулисала услуге интензивне подршке породицама, дала минималне стандарде тако да би се те услуге могле пружати у свим заједницама и биле доступне деци. У овом тренутку оне нису доступне у тој мери”, додаје Барјактаревићева.

Истиче да није мали број деце која се издвајају из породица – више од 5.000 деце годишње.

“Оно што истраживања показују, не само истраживања у Србији, већ просто и шире, да је тај број деце значајно већи. Нека цифра може бити чак и 10 пута већа. Односно да нека деца нису можда ни дошла у прилику да им буде пружена подршка, чак постоје нека истраживања која указују да највећи број деце који бива измештен, нити они нити њихове породице нису добили пре тога подршку”, поручује Барјактаревићева.

Поред тога, веома мали број деце се након издвајања врати у биолошку породицу, а наглашава да би то требало да буде императив.

“Зато смо данас овде да просто осветлимо то поље. Ова деца не могу да говоре у своје име, немају прилику да се обрате, можда немају ни свест о томе да постоји нека шанса да се њиховој породици помогне, тако да просто позивам нас одрасле одговорне које могу да допринесу томе да деца остану у породици, али не у било каквој породици, већ просто окружени љубављу да буду сигурни у својој породици, јер породица јесте најбоље место за одрастање сваког детета”, закључује Барјактаревићева.