Психичко насиље се не препознаје, физичко се крије – зашто жене не користе бесплатну правну помоћ

Полицији је прошле године пријављено 27.211 случајева насиља у породици. У више од две трећине жртве су биле жене. Чак и када поднесу тужбу, неретко одустају од гоњења насилника због дугих и неизвесних судских поступака који финансијски исцрпљују. Иако у таквим случајевима имају право на бесплатну правну помоћ, већина жена је не користи. Према последњим подацима Министарства правде, то право искористило је тек 0,2 одсто жена које су доживеле физичко, психичко или сексуално насиље од својих партнера.

Предвиђена је законом, али је жене ретко користе. Проблем је и то што ни шест година од доношења закона, службу за бесплатну правну помоћ нису формирале чак ни све београдске општине. Чукарица јесте. Прошле године, кажу, ту помоћ је затражило више од 2.000 грађана - међу њима тек два одсто жена због насиља у породици.

"Мислим да жене знају за постојање могућности да се заштите на овај начин и да бесплатна правна помоћ то ради, али у суштини мислим да већина жена не разликује физичко и психичко насиље, односно психичко неприхвата као насиље и не пријављује, а маса њих се стиди да пријави и физичко насиље", каже Божица Букадиновић, шеф службе бесплатне правне помоћи Општине Чукарица.

Адвокатима у општинама је бесплатна правна помоћ додатна обавеза.

"Ангажујемо у оном делу када је у питању накнада материјалне или нематеријалне штете, значи у поступку који следи након удаљавања насилника", каже Божица Букадиновић.

Притом, услови нису прилагођени за сведочење жена о преживљеном насиљу.

"Она улази у канцеларију у којој поступају два или три службеника, где нема моменат поверљивости, нити има приватност. Службеник у бесплатној правној помоћи саставља иницијални акт, али не поставља пуномоћника који ће пратити све фазе поступка, већ он искључиво покреће поступак. Притом они немају довољно времена да се баве жртвом", каже Александра Закић, адвокатица НВО "Фемина".

"Жртве свих облика насиља треба да добију бесплатну правну помоћ"

Предлог је и да право на бесплатну правну помоћ имају и жене које трпе насиље на послу, у јавном простору. На то обавезује и Истанбулска конвенција.

"Истанбулска конвенција захтева од нас, не само од нас него од свих држава које су потписале ову конвенцију да се бесплатна правна помоћ омогући жртвама свих облика родно заснованог насиља. Самим тим, ми сматрамо да једноставно овај закон треба да се промени превасходно у домену омогућавања жртвама свих облика насиља да траже и наравно да добију адекватну бесплатну правну помоћ", каже професор Вељко Турањанин.

Половину трошкова заступања на суду, за шест рочишта, финансира држава. Упркос томе, најсиромашније општине тешко могу да издвоје новац за формирање службе за бесплатну правну помоћ. Бар у таквим случајевима драгоцена би била сарадња са адвокатима НВО, који имају вишедеценијско искуство у таквим процесима.