Верници на Калемегдану чекају у реду да се поклоне моштима Свете Петке

Српска православна црква слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка. Светитељка ужива велико поштовање у нашем народу, али - и код других православних народа и припадника других вера.

Посвећени су јој бројни српски храмови, а многе породице славе је као крсну славу. Верује се да је заштитница жена, сиромашних и болесних.

У капели Свете Петке литургија и верници који од раног јутра стрпљиво чекају у дугој колони, да се поклоне великој светитељки.

Мошти Свете Петке, током векова преношене су много пута. Када су Турци освојили Бугарску, пренете су у молдавски град Јаши. Део моштију, према веровању чудотворних, налази се у цркви на Калемегдану, а капела је саградјена на извору воде за коју се верује да исцељује и лечи.

"Препозната је од стране верујућег народа, нарочито од особа женскога пола, деце, оних који су сиромашни, који су у различитим невољама, и телесним и душевним. Препозната као она која се усрдно моли, пре свега као Пресвета Богородица, и зато је и њен култ нарочито развијен и њено поштовање истакнуто како међу нашим народом, тако и међу другим православним народима широм васељене. Томе у прилог доприноси и чињеница да је овде чудотворни извор свете воде и ово место је натопљено молитвама", рекао је свештеник Србољуб Убипариповић.

Поштована је као заштитница жена, мајки и породиља. Многе породице Свету Петку славе као крсну славу. Народно веровање је да на дан Свете Петке не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготово да то не раде жене. Ова светитељка родјена је у Византији, у граду Епивату, живела је и умрла у 11. веку.