Шта је студентима потребно за повраћај половине школарине – када ће им бити исплаћен новац

Александар Јовић истиче да је законски рок за исплату повраћаја школарине самофинансирајућим студентима био крај априла, али је, како каже, Министарство чекало крај блокаде и обнову наставе.

Објашњава да је изменама закона из марта месеца предвиђено да самофинансирајући студенти, који су држављани Републике Србије, имају право на повраћај 50 одсто школарина, сви они који студирају на државним и високошколским установама, за оне предмете које су први пут уписали, за те бодове.

Студентска картица - све што треба за повраћај новца

Додаје да је било предвиђено да се исплата рефундације врши у два дела, први до 30. априла, а други до 30. септембра.

"Међутим, наишли смо на одређене техничке проблеме, студенти се не пријављују за ово право. Једино што самофинансирајући студент треба да има је студентска картица. Пријаве на студентској картици иду преко портала управе за Трезор и ту смо наишли на одређене проблеме око пријава", указује Јовић.

Наводи да се подаци о студентима проверавају кроз јединствени информациони систем просвете и да је уочено да има неслагања, или да нису ажурно унети од стране установа, или да се одређени матични подаци студента нису поклапали с матичним подацима које је студент унео и Министарство је то покушавало да отклони.

"Захтев од установа био је да нам доставе тачан списак студената с подацима о томе колико бодова су први пут уписали, колико су уплатили школарину, да бисмо знали шта треба да рефундирамо. Рефундација иде директно студенту, а не у високошколску установу и зато је било јако битно да сви ти подаци буду прецизни, како би сваки грађанин Републике Србије, да је студент и ко има право, добио та средства", прецизирао је помоћник министра просвете.

Зашто се чека 30. септембар

Такође, закон предвиђа и да се друга рата школарине може уплатити до 30. септембра до када и траје школска година, тако да, указује Јовић постоји могућност и да неко од студената уплати до тада остатак школарине.

"Тако да смо одлучили да сачекамо 30. септембар, да студент уплати све оно што мисли да треба, не условљавајући да уплати све, дакле не мора. Он ће само одлучити колико ће уплатити и 50 одсто тога ће наравно добити назад, одмах почетком октобра месеца", прецизирао је помоћник министра.

Шта се враћа студенту на више факултета

Јовић напомиње и да има студената који имају самофинансирајући статус на више од једног факултета.

Ако студент има буџетски статус на једном, а самофинансирајући на другом, у том случају, према речима Јовића нема проблема. Студент ће на том другом факултету остварити, на којем је самофинансирајући, право на повраћај школарине.

"У случају да студира више факултета, али у статусу самофинансирајућег студента, више факултета, државних факултета, да будемо прецизни, или високошколских установа, у том случају ћемо се определити за рефундацију оног дела школарине где је највећа школарина плаћена. Ако је он, рецимо, одлучио да највећи део школарине у апсолутном износу уплати на факултету, рачунаће се да је самофинансирајући студент на том факултету и добиће 50 одсто повраћаја тог износа", прецизирао је Јовић.

Мировање статуса

Каже да студенти који су тражили да им се омогући статус мировања у овој академској години морају да буду свесни да не могу да полажу испите и похађају наставу у години у којој су тражили  и добили тај статус.

"Дакле, у том случају студентима би се то поништавало. Треба водити рачуна о томе који су уопште услови за остваривање статуса мировања. Већина установа има политику да савети високошколских установа дозвољавају ослобађање од дела школарине или чак целе школарине за студенте који из економских разлога, социјално-економских, не могу да исплате сву школарину, а добри су, рецимо, студенти. Тако да је то пре разлог за рецимо умањење школарине него што је могао да буде разлог за мировање", појашњава Јовић..

Услов за упис нове године

Подсећа да је законом је дефинисано да студент мора у текућој години остварити 48 бодова, да би могао да настави да се финансира из буџета или да стекне уопште то право ако је, био самофинансирајући, али и да су свесни свих ограничења у вези наставе и броју испитних рокова.

Закључено је да није реално да ће сви студенти успети и да ће онај број који је уобичајен успети да оствари 48 бодова. Наравно, закон, кратак је рок да би се закон променио, зато је пак сложена процедура.

"Ако сте, рецимо, имали 200 буџетских студената, у наредној години држава жели да задржи исти број без обзира на број бодова колико студенти остварују. Међутим, поједине установе имају одређени број бодова који је неопходан за упис без обзира да ли сте самофинансирајући или буџетски. Закон о високом образовању то не препознаје. На већини установа то је неких 37 бодова неопходних да би се прешло из једне у другу годину", истиче Јовић.

Препорука Министарства ће бити да и они размотре тај праг од 37 бодова.

Када факултети добијају другу уплату за одржавање

Министарство је саопштило и да ће до краја септембра платити другу рату за текуће трошкове факултета. Зашто се на то чекало док поједини факултети нису у опасности да им секу струју, воду или, рецимо, грејање?

Јовић истиче да постоји одређени договор између премијера, председника владе и председника високошколских установа, пре свега ректора државних универзитета о динамици.

"Договорен је да то буде јул, септембар, новембар, децембар. У складу с тим ми се тога и држимо, првобитни датум био је 15. јул. Међутим, непосредно пред тај датум, одржан је састанак такође са ректорима, утврђено је да подаци које су достављене у установама нису одговарајући, односно да су се одређене ствари промениле", каже помоћник министра.

Додаје да су затражили да факултети и друге високошколске установе брзо реагују и да су добили податке, као и да је 25. јула исплаћена прва рата, значи два месеца касније, биће исплаћена и ова друга рата. Тиме ће укупан износ за прву половину године, бити око 887 милиона динара.

"Следећа, трећа рата биће у новембру, и последња, четврта у децембру", прецизирао је Јовић.