Београдски сајам између традиције и планова – каква је судбина три хале

У Дневнику из 1976. године наглашено је да је Београдски сајам некада био атракција, али да је постао неопходност за модерно пословање многих привредних грана.

"Довољно је рећи да се на десетак оваквих приредби склопе уговори између домаћих и страних фирми у вредности од неколико милијарди динара. А поред експоната, само је прошле године прошло милион и по људи. Неизмерљив је значај упознавања са најновијим технолошким решењима у свету за представнике многих наших колектива који немају могућности да путују. Међутим, простора за експонате је све мање, јер се сваке године повећава број излагача", наведено је у некадашњем Дневнику.

На Београдском сајму тада се за комерцијалну намену тражило место више, а скоро пола века касније план је да хале 1, 2 и 3 добију јавну намену, а да ли ће се користити за потребе образовања, здравства, културе, спорта – прецизно ће бити дефинисано јавним урбанистичким конкурсом.

Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам каже да нико никада није рекао да ће бити рушење хала 2 и 3 и да је то непроверена вест, која се у феномену друштвених мрежа проширила и већ је увелико у нашем јавном мњењу и стручној јавности. То, како напомиње, треба објаснити и грађанима и другим стручњацима.

"Тренутно не постоји формална заштита хала 2 и 3, али ми смо сада кроз овај јавни увид и кроз консултације са многим заинтересованим лицима који учествују на јавном увиду видели да је потребно да се пажљиво сагледају хала 2 и 3, односно хала 1 која је формално заштићена, као једна композиција, као једно насеђе наше грађевинске индустрије", каже Ђорђе Милић. 

Мере за конзервацију, санацију, адаптацију хала 

Одговарајући на питање у каквом су тренутном стању хале, Ђорђе Милић каже да хале 1, 2 и 3 као објекти који су грађени пре више деценија сада заслужују добро испитивање, да се види у каквом су стању и да се на адекватан начин пропишу одређене мере за конзервацију, санацију, адаптацију, реконструкцију.

"У промењеним климатским условима треба обезбедити адекватно и грејање и хлађење. Наравно, то треба урадити на стандардима енергетске ефикасности. Куполе су врло занимљиве и за евентуално постављање соларних панела", додаје Милић. 

Ко ће платити реконструкцију

На питање ко ће платити реконструкцију, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам каже да ће трошкове вероватно поделити Привредно друштво "Београд на води" и Република Србија.

Иначе, према плану, простор где се сада налази Београдски сајам задржаће комерцијалну намену, а планирана је и изградња стамбених објеката. Тренутно је у току израда просторног плана за уређење приобаља реке Сава, за пројекат "Београд на води".